Vedrana Rudan iznova do bola iskrena i bez dlake na jeziku

Ne koristim ni Fejsbuk ni Instagram. Nisam baš luda za ljudima, a ne osećam ni posebnu potrebu da sebe slikam kako polugola stojim pred ogledalom





 

Foto: youtube.com/printscreen

Gruba, sirova, bezobrazna? Samo do bola iskrena: Vedrana Rudan

Žao mi je što ljude nasmrt bolesne u Hrvatskoj ne ubijaju, naravno, ako oni to žele, nego u lov na smrt moraju putovati u Holandiju ili Švajcarsku. Hrvatska je u ogromnim ekonomskim problemima, kad bi se legalizovala eutanazija i uzgoj marihuane, moja bi zemlja postala obećana zemlja, a stotine hiljada ljudi umrlo bi bez stresa.

Ovako u intervjuu za Terminal pisac iz Hrvatske Vedrana Rudan odgovara na pitanje da li je došla do odgovora na pitanje kako umreti bez stresa.
Gruba, sirova, bezobrazna... Razni epiteti vezuju se za spisateljicu čije knjige su jedne od najprodavanijih i najčitanijih na Balkanu. Ja bih rekla samo - do bola iskrena. Uspela je ono što mnogi sa ovog podneblja nisu, da poveže naše narode, razdvojene ratom devedesetih. Ona uvek naglašava da kaže samo ono što misli i oseća. I ni za čim ne žali.

•  Mislite li da biste kritički pisali i da živite u nekoj drugoj zemlji? Recimo, Švajcarskoj...

- Znam da u Švajcarskoj život nije idealan i tamo ima sirotinje i tamo ljudi rade poput robova. Zlo u kome se danas valja običan čovek je planetarno. Neki pate više, drugi manje, činjenica je da svi pate. Robovlasnički sistem nije ono o čemu su ljudi vekovima sanjali. Naravno da bih i u Švajcarskoj pisala ovako kako pišem u Hrvatskoj, samo, ko želi živeti u Švajcarskoj?

•  Čime vas je opčinio Ante Gotovina, pa ste izjavljivali da je heroj? Te 2012. vaši čitaoci u Srbiji su bili podeljeni. Da li isto mislite i danas za njega?

- Teško da mene neko može opčiniti. Napisala sam da nije zločinac, to mislim i danas. Optužen je zbog "prejakog granatiranja Knina". Knin nije bio "prejako granatiran", Gotovina je u "domovinskom ratu" bio jedan od retkih profesionalaca koji je insistirao da se ne vrše zločini nad civilima, nažalost, svoju "vojsku", preciznije divlju hordu, nije sam i jedini mogao držati pod kontrolom. Ako mislite na "Oluju", zašto se tako retko u vašim medijima može pročitati da "Oluja" nije bila samo hrvatski zločinački projekt? Seobu naroda je organizovala Amerika, asistenti su joj bili Milošević i Tuđman. Govoriti i pisati o Gotovini kao zločincu, a potpuno zaboraviti na američke zločine i u ovoj priči, na to da su i Milošević i Tuđman zbog svojih zlodela trebali doveka trunuti u nekoj rupi, retko se čuje. Doduše, vrag je bio brži, ali ipak, kad već govorimo o prljavoj prošlosti, ne zaboravimo koji su momci igrali najprljavije. "Vaši čitaoci u Srbiji su bili podeljeni." Baš me briga. Nikad nijedan tekst nisam napisala za "čitaoce". Uvek pišem sebi.

•  Kako biste strancima opisali Balkan i ljude koji ovde žive?

- Ljudi na ovim prostorima žive poput zveri u kavezu. Njihovi gospodari im s vremena na vreme dobace malo hrane i malo vode. Nikome od zveri ne pada na pamet da pokuša da slomi rešetke. Možda im i nije tako loše?
 

• Ima li nečeg pozitivnog na ovom našem Balkanu?

- Imamo krasne reke, neke, imamo predivno Jadransko more, čisto, ponegde i povremeno, imamo duboke, mračne šume, u kojima cvrkuću šarene ptice, ne smemo zaboraviti ni na lepotu vodopada. Balkan bi bio savršeno mesto za život kad na njemu ne bi živeli Balkanci.

• Koristite li Fejsbuk i Instagram? Koliko vremena u proseku dnevno potrošite na internetu?

- Ne koristim ni Fejsbuk ni Instagram. Nisam baš luda za ljudima, a ne osećam ni posebnu potrebu da sebe slikam kako polugola stojim pred ogledalom iako sam sigurna da bi to mnogi želeli videti. Navodno su gole starice u modi. Na internetu čitam neke portale, one najmanje blesave. Dakle, ne provodim mnogo vremena pred ekranom. Čitanje knjiga je moja najveća strast.

• Šta želite?

- Šta želim? Nažalost, sve sam svoje snove ostvarila. Imam kuću, decu, unuku, muža, dobar auto, putujemo često, čitam knjige, kupujem cipele i torbe, živim savršenim životom. Zdravlje, zdravlje je jedino što želim, a biće ga sve manje.