Posle kola i slave, na listi baštine mogla bi se naći i srpska svadba!

Foto: pixabay.com

NEDA I SAD Na listi nasleđa su i kosovski vez i pevanje uz gusle, ali ne i svadbeni običaji

Od 2012, kada je formiran Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, Nacionalni komitet Republike Srbije upisao je 37 elemenata nematerijalne kulturne baštine. Kolo i slava već su dospeli na listu Uneska u okviru srpske liste, na kojoj se nalaze i izrada pirotskog kačkavalja, kosovski vez, pevanje uz gusle i pazarske mantije... Međutim, svadbe među tim elementima nema.

- Pozivamo vas da nas upoznate sa svadbenim običajima iz svog regiona, uputite na neku svadbu sa tradicionalnim obeležjima. Tradicionalne svadbe koje zabeležimo u sedam regiona Srbije ostaće trajno dokumentovane i u Etnografskom muzeju Beograda - poručuju iz Kaleidoskopa.

Svi zainteresovani mogu kontaktirati s njima putem mejla redakcija@kaleidoskop-media.com.

Obredi prelaza neveste iz jedne porodice u drugu, kao i obredi uvođenja neveste u kult mladoženjinog doma u osnovi su isti. Analogije se pronalaze i kod starih Grka i Rimljana, a pojedini etnolozi kažu da su ostali svadbeni elementi samo obeležje sredine kojoj mladenci pripadaju.

Etnolog Vesna Marjanović, međutim, smatra da ne postoji pojam koji bi se mogao nazvati čisto srpskom svadbom jer je činjenica da u regijama važe različiti običaji. Prema njenim rečima, promene koje su pratile društvo u celini radikalno su uticale i na to da mnogi svadbeni običaji nestanu.

- Velike promene nastale su kada je Crkva izgubila značaj u svakodnevnom životu. Devojka se nekada udavala u narodnoj nošnji, a danas ali i odavno se udaje u venčanici. Sada je mladoženja prenosi preko praga, a nekada ga je preskakala zbog verovanja da pod njim obitavaju demoni. I danas u restoranu mladu dočekaju sa šećerom, solju i hlebom, ali to nije ni blizu običaja da je u kuću uvede svekrva, provede oko ognjišta i da joj da da promeša hranu u novoj kući - objašnjava Marjanovićeva.