ČUVENI HRVATSKI KANTAUTOR O MUZICI I KARIJERI: NISAM IMAO NI ZA STRUJU

Foto: E-stock/S. FILIPOVIĆ

Posvećenost umetnosti košta. Plašio sam se da koristim ljude, a oni su u stvari dobrano koristili mene. Moraš znati da kažeš ne, poručuje legendarni muzičar

Beograđani uzvrate emociju od prve pesme, Zagrepčani su tvrdi, a Bosanci negde između. Koji je to trenutak kada vam se publika prepusti?

- To su veze neopisive. Radi se tu i o minulom radu, nije se to oduvek događalo. Naredne godine ja slavim 35 godina od izdanja prvog albuma. Sa nekim pesmama se publika duboko poistovetila, razume ih. To onda i očekuju, tako se povezuju. A znaju i da ih čekaju muzičari koji su celom dušom posvećeni. S druge strane, ja se obraćam veoma uskoj publici, jednom procentu našeg stanovništva. I meni je to dovoljno, ne treba mi više jer ja sa njima punim sportske dvorane.

Kako to?

- Na mojim koncertima nema slučajnih prolaznika, padobranaca. Možda bude onih nagovorenih, koji dođu jer im je neko rekao: "Ja sam bio, obavezno moraš to da vidiš i čuješ". Ali na moje koncerte niko ne dolazi nespreman, to nije izlazak radi izlaska.

Ističete kako kulturna razmena Hrvatske i Srbije nije razvijena?

- Nema napretka bez saradnje, a to je ono kada radiš sa nekim ko ima drugačiju kulturu i poglede na svet. Ako si u stanju da to prihvatiš, može biti saradnje, ali i ti budeš bogatiji potom. Kada radim sa sarajevskim kompozitorom, znam da će to uvek imati malo islamskog šmeka. To nosim u Zagreb i obogaćujem sopstvenim iskustvom. To je kompromisno prihvatanje ideja koje su tuđe.

Niste se prepustili vihoru prolaznog?

- Nisam imao da platim struju, režije. Nisam imao para, živelo se teško. Posvećenost umetnosti košta. Nisam uvek bio ekonomski situiran, tek poslednjih 15 godina to se promenilo. Plašio sam se da koristim ljude, a oni su u stvari dobrano koristili mene. Treba ti znanje i iskustvo da odlučiš šta ti je činiti. Kada me kolege pitaju za savet, osećam se glupo jer generalnog saveta nema. Jedino, mnogo je važnije ono što odbiješ nego ono što prihvatiš. Moraš znati da kažeš ne.

A šta biva posle "ne"?

- Mnogi su tražili moj koncert, nudili neverovatne cifre iznervirani što sam ja odbio i 35.000 evra za sat i po muziciranja. Potom su mi poturili papir i rekli: "Čoveče, daj napiši koliko hoćeš!" Ali nema tih para! O tome govorim. Zbog tog "ne" bićeš još slasniji.