Decu odmalena uče da budu kupci šarenih laža

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Intervju sa Ljiljanom sa Sajma knjiga

- Dok sam istraživala građu za roman, shvatila sam kako se i kroz knjige manipuliše decom i kako im se proturaju lažne vrednosti kao prave. Pošto sam uverena da je deci važno jasno ukazati na razliku između onoga što je dobro i onoga što je loše i da je važno odmalena ih učiti pravim vrednostima, odlučila sam da tome dam i lični doprinos.

Kažete da se i kroz knjige manipuliše decom.

- Čovek sam bira kojim će sadržajima da nahrani svoju dušu i um. Čovek sam bira da li će svome detetu da kupi krvoločnu video-igricu ili knjigu... Nedavno mi je devojčica stara devet i po godina sa ponosom pokazala knjigu koju joj je kupila mama. Bila je to knjiga iz serijala o kupoholičarki! I to nije nimalo naivno. Ta devojčica se od malih nogu sprema da bude potrošač raznoraznih šarenih laža. Još gore su posledice koje na dečje duše ostavljaju morbidni i čak sektaški sadržaji upakovani u zabavno štivo.

U vašim novim knjigama nema priča iz ovog vremena. Hoće li one ipak biti bliske deci ovog doba?

- To su priče za sva vremena. Jer najbitnija ljudska osećanja uvek su ista. Ove priče su lepe i uzbudljive kao bajke, ali su istinite i sa smislom. One govore o ljubavi, odanosti, prijateljstvu, dobroti, veri. Ove univerzalne i večne vrednosti trebalo bi da budu deo vaspitanja svakog čoveka. Zato sam uverena da će ove knjige dotaći nežne dečje duše i uputiti ih da postanu dobri ljudi.

Kako se odvijao proces pisanja?

- Priče "Iva i lutka" i "Iva i anđeo" nastale su iz sećanja. Najemotivniji trenuci vezani za nastajanje tih knjiga bili su kada sam dobila prve ilustracije. Gledala sam nacrtane scene iz detinjstva i likove majke i babe i bila sam istinski ganuta. Treća knjiga je "Sveta Petka", koja je moja najdraža svetiteljka i prema njoj imam poseban odnos, pa je svako promišljanje o njenom životu ispunjeno strahopoštovanjem i ljubavlju.

Da li je teže pisati za decu ili za odrasle?

- Sve je bilo isto kao kada pišem romane ili poeziju. Hvala bogu, nikada nemam tremu dok radim. Pišem iz duše i s radošću. Pišem s lakoćom i uvek s velikom odgovornošću za ono što ću ponuditi čitaocima.

Ljubav, odanost, prijateljstvo, dobrota, vera univerzalne su i večne vrednosti koje bi trebalo da budu deo vaspitanja svakog čoveka.

Ko su književni junaci vašeg detinjstva?

- Od najranijeg detinjstva bila sam okružena knjigama. Kada mi je bilo šest godina, počela sam sama da čitam. Nekako u to vreme u izlogu knjižare videla sam otvorenu knjigu sa ilustracijama koje su mi izgledale nestvarno lepe. "Pinokio"! To je knjiga mog detinjstva. To je knjiga koju sam i najčešće čitala svome sinu. I danas, kad god se nađem u Rimu, obavezno odem do prodavnice drvenih igračaka. Ispred prodavnice je klupa, a na njoj sedi Pinokio. Sednem pored, uhvatim ga za ruku i kažem mu: "Zdravo, druže stari!"