Slađa Alegro rasplakala naciju: Otac mi je preminuo posle majskih poplava!

 

Foto: youtube.com/RTV Pink Official

Težak period života

Ona se najpre osvrnula na detinjstvo u siromaštvu, kada je sa porodicom živela na bajatom hlebu. Pevačica je pričala i o periodu tokom poplava u Obrenovcu.

Slađa Alegro dobila NEOBIČAN ZAHTEV koji će vas nasmejati do suza!

- Moje detinjstvo bilo je prelelpo, nije nam falilo ni kada nismo imali nove patike, novi ranac. Bila je godina bombardovanja, bilo je jedva da se jede, dešavalo se da se jede hleb od pet, šest dana. Nisam bila ljuta što nema, nisam to zamerala. Tada smo živeli od ljubavi, igre, pesme i to me je naučilo, kao i sada u ovoj situaciji, da može da se živi sa manje novca - rekla je Slađa u emisiji "Premijera - vikend-specijal", a zatim se prisetila perioda kada su njen rodni grad Obrenovac zahvatile poplave.

- Ovde sam bila (u Obrenovcu), to je jedan veoma loš period mog života. Dolazi ta grozna poplava, ja sam bila u stanu sa roditeljima, živeli smo još zajedno jer je tata bio veoma loše. Te noći sam bila u stanu, na četvrtom spratu, jednu noć smo ostali tu, pokušali da se izvučemo, ali nije bilo uspešno. Stigao je čamac, ja sam ga jedva spustila na prvi sprat. Nas je bilo troje, a vojska je rekla da može samo nas dvoje da uđe. Bila sam puna gneva na život, nisam želela da ih pustim same, a nisam želela majku da ostavim jer ne znam šta može da se desi. Bili smo bez struje, vode, grejanja - rekla je pevačica i dodala:

 

Foto: printscreen/instagram Otac mi je preminuo posle poplava u Obrenovcu Pevačica je ispričala kroz kakvu je agoniju prošla tokom poplava, a najteže joj je pala očeva smrt nakon toga. - Moj otac je bio bolestan, skoro pa nepokretan. Naviru problemi jedan za drugim, a ti nemaš rešenje. Mislim da smo mi među prvima koji su se vratili u grad nakon poplava. Ništa nije radilo, osim jedne banke i jedne prodavnice. U septembru je tada preminuo posle godinu dana ozbiljne bolesti, ali borili smo se lavovski i znam da je otišao na neko lepše mesto.

 

- Kada je svanulo, voda je samo dolazila, videla sam da nosi, da nosi živote, uspomene, stvari, sve što je neko nekada napravio i tada sam shvatila da smo svi jednaki. Izvukli su nas i moja kuma nas je dočekala raširenih ruku na Altini. Tu smo bili mesec dana.