STIŽE OZBILJNO ZAHLAĐENJE, A MOGUĆE I PRVE PAHULJE! Meteorolog otkrio šta nas čeka do kraja oktobra!

Miholjsko leto neće se dugo zadržati, a Srbiju već sredinom oktobra očekuje ozbiljniji temperaturni preokret, uz kišu, hladna jutra i mogućnost da prve snežne pahulje zabeleže i niže planine. Meteorolog Ivan Ristić u detaljnoj mesečnoj prognozi otkriva da bi druga dekada oktobra mogla da donese kraj sušnog perioda, dok se u Beogradu već sredinom meseca otvara mogućnost početka grejne sezone.

Iako su početak oktobra obeležili košava i temperature koje dostižu 25 stepeni, toplije vreme neće potrajati do kraja meseca. Prvo zahlađenje očekuje se oko 9. oktobra, a zatim sledi još snažniji prodor hladnog vazduha.

Foto: Republika

Miholjsko leto kratko traje, a onda stiže preokret

Početak oktobra obeležio je uticaj istočnoevropskog anticiklona, koji je doneo jugoistočni vetar, odnosno košavu. Njegovim slabljenjem oslabiće i vetar, a jačanje Azorskog anticiklona omogućiće period stabilnijeg i toplijeg vremena.

Prema Ristićevoj prognozi, miholjsko leto ove godine stiže nešto ranije nego što je uobičajeno. Maksimalne dnevne temperature na početku meseca kreću se između 22 i 26 stepeni, dok su jutarnje od pet do 11 stepeni.

Ipak, oko 9. oktobra očekuje se prvi hladni front, koji će doneti naoblačenje, kišu i pad temperature.

- Prvo zahlađenje biće blaže prirode, pa će maksimalne dnevne temperature pasti na vrednosti od 16 do 21 stepen, što je za pet do šest stepeni niže u odnosu na početak meseca - navodi Ristić.

Sredinom oktobra stižu hladni talas i prve pahulje

Još izraženija promena vremena očekuje se tokom druge dekade oktobra. Tada bi hladan vazduh sa severa Evrope mogao da spusti dnevne temperature na svega 10 do 15 stepeni, dok će se jutarnje kretati između tri i osam stepeni.

Osim kiše i osetnog zahlađenja, na pojedinim planinama moguće su i prve snežne padavine.

- Tokom ovog zahlađenja očekuju se i prve snežne pahulje na nižim planinama, kao što su Zlatibor, Tara i Divčibare, gde će se granica snežnih padavina nalaziti na oko 1.000 metara nadmorske visine. Predstoji nam da vidimo koliko će ovaj prodor biti jak i da li će se snežna granica možda spustiti i niže, u brdovite krajeve - ističe Ristić.

Dobra vest je da bi upravo ovaj period mogao da označi kraj dugotrajnog sušnog perioda. Očekuje se nekoliko talasa padavina sa severa i severozapada, a tokom desetak dana moglo bi da padne između 30 i 50 milimetara kiše.

Ristić objašnjava da bi blokada na Atlantiku, poznata kao ATR blok, usmerila glavno strujanje vazduha od Grenlanda, preko Severnog mora, sve do Balkana.

- Do nas će stići hladniji vazduh sa Severnog mora koji će, uz pad temperature, doneti povremenu kišu, dok na planinama može biti susnežice i snega - navodi meteorolog.

U Beogradu se otvara mogućnost ranijeg početka grejne sezone

Promena vremena neće zaobići ni prestonicu. Nakon slabljenja košave, Beograd očekuje nekoliko dana sunčanog i mirnog jesenjeg vremena, sa temperaturama oko 25 stepeni tokom dana i oko 11 stepeni u jutarnjim satima.

Međutim, oko 9. oktobra i u glavnom gradu počinje zahlađenje, a sredinom meseca dnevne temperature mogle bi da se spuste na 12 do 13 stepeni.

- Zbog tog jačeg zahlađenja, srednja dnevna temperatura pašće ispod 12 stepeni, pa postoje velike šanse da sredinom oktobra u Beogradu počne i grejna sezona - navodi Ristić.

Kraj oktobra donosi hladna jutra, maglu i mogući mraz

U trećoj dekadi oktobra očekuje se postepena stabilizacija vremenskih prilika i prestanak padavina, ali će temperature ostati znatno niže nego na početku meseca.

Jutarnje temperature kretaće se između nula i pet stepeni, dok će dnevne biti od 12 do 16 stepeni. U pojedinim predelima moguć je slab mraz, a u dolinama reka i kotlinama očekuje se magla, koja bi se ponegde mogla zadržati i tokom prepodneva.

El Ninjo mogao bi da utiče i na predstojeću zimu

Ristić se osvrnuo i na fenomen El Ninjo, koji podrazumeva zagrevanje površinskih voda u delu Tihog okeana i može da utiče na globalne vremenske obrasce. Prema njegovoj proceni, promene u atmosferi mogle bi da se odraze i na vremenske prilike u Evropi tokom predstojeće zime.

- Dominantno strujanje biće na relaciji jug–sever, pa ćemo imati povremene prodore toplog vazduha sa juga i iz Afrike, ali i česte prodore hladnog vazduha sa severa, severoistoka i istoka - navodi Ristić.

Kako objašnjava, tokom jeseni i zime značajnu ulogu imaće Azorski i istočnoevropski anticiklon, koji će diktirati vremenske prilike na našem području. Istočnoevropski anticiklon, ogranak Sibirskog anticiklona, mogao bi češće da donosi hladnu košavu i prodore hladnijeg vazduha.

Ipak, konačna slika zime zavisiće od razvoja atmosferskih i okeanskih sistema tokom narednih meseci, pa dugoročne procene treba posmatrati kao moguće scenarije, a ne kao konačnu prognozu.