TOPLOTNI TALASI ĆE BITI SVE JAČI I JAČI! Evo šta nas čeka narednih godina - Srbija će imati klimu primorskih zemalja

Istraživanje koji je objavio međunarodni naučni tim "World Weather Attribution" pokazuje da bi ekstremne temperature u Evropi i Mediteranu tokom jula bile "praktično nemoguće" da ljudi nisu zagrejali planetu upotrebom fosilnih goriva.

"Praktično nemoguće". Tako su naučnici u novom saopštenju opisali ekstremne temperature tokom jula 2024 - kada ne bi bilo klimatskih promena.

Drugim rečima, klimatske promene su nedvosmisleno uzrok rekordnim vremenskim uslovima kojima smo bili svedoci tokom jula, kako u Srbiji tako i šire, u Evropi i Mediteranu, piše Klima101.

U pitanju je rezultat novog istraživanja "World Weather Attribution" (WWA), međunarodnog tima naučnika iz Velike Britanije, Holandije i Francuske, koji vrše studije uticaja klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike.

Kako navodi WWA u saopštenju, ekstremne vrućine kao one koje su tokom jula pogodile Mediteran više nisu retki događaji.

Srbija jedna od "vrućih tački"

U zemljama Mediterana, ovakvi toplotni talasi se sada očekuju jednom u 10 godina - naravno, u sadašnjoj, već zagrejanoj klimi. Pošto se zagrevanje nastavlja, za 10 godina će klima već biti drugačija nego danas, a savremena naučna saznanja nam govore da će toplotni talasi biti još češći, a njihov intenzitet još veći.

Mada se ove konkretne brojke odnose pre svega na mediteranske zemlje kao što su Grčka i Španija, Srbija se takođe nalazi u široj zoni Mediterana i jugoistočne Evrope koja se naziva "vrućom tačkom" klimatskih promena, jer se zagreva brže od svetskog proseka.

Da nije klimatskih promena, toplotnog talasa ovakvog intenziteta ne bi bilo

Na mapi koju je ponudio WWA jasno se vidi da je Srbija bila u širem regionu ekstremnog vremena tokom jula. Takođe, WWA procenjuje da bi julske vrućine, kada bi se dogodile u svetu bez klimatskih promena, bile za oko tri stepena celzijusa hladnije.

Letnji toplotni talasi u Srbiji su usled klimatskih promena sve češći i intenzivniji.

Kao što je julsko vreme na Mediteranu bilo "praktično nemoguće" bez klimatskih promena, tako je leto koje upravo proživljavamo u Srbiji bilo praktično nezamislivo u klimi ovih prostora pre samo nekoliko decenija.

To znači da je krajnje vreme da promenimo mnoge stare navike i mnoga stara pravila - pored zauzdavanja klimatskih promena, moramo se i prilagoditi na nove uslove.

Možda i prvi korak na tom putu je da usvojimo ideju da leto više nije samo doba "lepog" vremena, već da su leta uveliko postala opasna po naše zdravlje, pa i po naše živote.