ISTINA O CECI I ZEMUNCIMA U ZATVORU!

Foto: www.profimedia.rs

Svetlana Ražnatović iza rešetaka

Aktuelni ministar trgovine, koji je u to vreme bio ministar zadužen za ljudska prava, tokom obilaska Centralnog zatvora razgovarao je sa pritvorenicima uhapšenim posle ubistva Zorana Đinđića, a iza rešetaka razgovarao je i sa Zoranom Vukojevićem Vukom, šefom obezbeđenja Dušana Spasojevića. Šta su mu rekli, na šta su se žalili i zašto je Rade Bulatović bio jedini pritvorenik u čiju ćeliju nije želeo da uđe, Ljajić je ispričao u intervjuu za Srpski telegraf.

Otkud to da baš vi obilazite uhapšene tokom "Sablje"?

- Različite međunarodne organizacije počele su da pišu izveštaje i objavljuju tekstove da se vrši tortura nad uhapšenim u toj akciji. Čak se sumnjalo da je Ceca pretučena, ošišana... Bilo je tu još nekih imena privedenih za koje su navodili da su bili izloženi teškom maltretiranju i zlostavljanju. Neki od tih izveštaja su došli do mene i kao tadašnji ministar za ljudska prava zatražio sam da idem u Centralni zatvor.

Kao je izgledao taj obilazak?

- Tražio sam da mi, bez ikakvih nameštaljki, otvore vrata ćelija u kojima su bili smešteni uhapšeni. Bukvalno sam rekao: "Otvorite ta vrata" ne znajući ko je iza njih. Razgovarao sam sa uhapšenima, pitao da li ih neko tuče, maltretira... Verujte, niko ništa takvo nije rekao.

Foto: Tanjug

Lukasa nisam video iako je i on tada bio u CZ, kaže Rasim

Koga ste prvo sreli?

- Čini mi se da je među prvima sa kojima sam se sreo bio Zoran Vukojević Vuk. Njega sam se sećao sa poternice na kojoj su bile njihove slike. Pitao sam ga da li ima bilo kakvih problema. Rekao je da nema, da ga niko ne tuče, niko ga ne maltretira. Nekoliko puta je ponovio da su policajci i svi ostali bili izuzetno korektni.

Ko je bio u sledećoj ćeliji pred koju ste stali?

- Neposredno pored njega bio je Rade Bulatović. Iskreno, došao sam do vrata, stao ispred. To je bila izuzetno neprijatna situacija jer čoveka znam. Nisam znao da li da uđem ni kako će on da reaguje. Kasnije, kada je izašao, zamerio mi je što ga nisam obišao.

Pa zašto niste ušli kad ste već bili tu?

- Iz najbolje namere, da njemu ne pričinim neku neprijatnost. Pitao sam se šta da radim, kako bih ja reagovao da sam se našao u toj situaciji. Na kraju sam odlučio da će biti manja greška ili šteta ako ne svratim nego da mi zameri da sam došao kao predstavnik vlasti koja je njega uhapsila. On mi je to zamerio, nabacivao mi je to kad god je imao priliku.

Foto: www.profimedia.rs

Bila je sama u ćeliji u kojoj su bila dva kreveta

Potom su vam pokazali i ženski paviljon?

- Da, došli smo do ženskog paviljona. Tu sam se zaista neprijatno osećao. Slab sam na takve stvari, žensko u zatvoru. Već ta činjenica me je činila slabim u tom trenutku. Utom stražari otvaraju vrata, kad iza njih stoji Ceca.

Kako je izgledala?

- Kao neka devojčica, u sivoj trenerci. Smeje se, ja ne mogu da verujem. Očekujem da vidim uplakanu ženu, a ono žena se smeje. To je, iskren da budem, bio šok za mene.

Razgovarali ste, šta vam je rekla?

- Pitao sam je da li je neko neko dira, maltretira. Odgovorila je sa osmehom: "Ne, ne, svi su korektni, niko ništa".

Kako je izgledala njena ćelija?

- Pogledom sam prešao po sobi. U njoj su bila dva kreveta. U trenutku kada sam ja bio u poseti, bila je sama u sobi. Da li je imala cimerku, ne znam, u tom trenutku je bila sama. Pitam: "Treba li vam šta", a ona odmah odgovara: "Pinceta".

I krenula je potraga za pincetom?

- Sa mnom je u poseti bila moja tadašnja šefica kabineta Tanja Barošević. Pitam: "Tanja imaš li pincetu?" Ona počne da traži po torbi, ali bezuspešno. Kažem: "Pa Tanja, kako nemaš pincetu?" Šta ću, okrenem se Ceci i kažem: "Ništa, doneću ja kad dođem drugi put".

A ona će vama na to?

- A ona meni: "Valjda ću ja da izađem dok ti dođeš drugi put". I stvarno se to desilo, izašla je pre nego što sam otišao ponovo. Eto, ovo je sva istina.

Kakav vam je utisak posle tog susreta?

- Skidam joj kapu! Šta god ko pričao o njoj, pokazala je hrabrost. Žena je bila u zatvoru, a sa dve noge na zemlji. Ponašala kao da to nije ništa. A ja sam razmišljao šta ću ako zaplače. Niti mogu da pomognem niti tu šta od mene zavisi. To je za mene bio najveći utisak.

Jeste li sreli Acu Lukasa? I on je u to vreme bio u CZ.

- Ne, njegovu ćeliju nisam obišao.

O "zemuncima" se i dan-danas priča, o političarima koji su odlazili u Šilerovu. Znate li nešto o tim druženjima?

- Znam onoliko koliko su mediji pisali. Ni slova više. Doduše, nisam iz Beograda, nisam znao ni da postoji Šilerova ni gde je. Ni danas ne bih znao da nađem gde je to.