STRANCI ODREŠILI KESU: 12 miliona evra za NVO u Srbiji!

Vesti

29.07.2020

19:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Na račune nekih nevladinih organizacija (NVO) u Srbiji, koje se neretko postavljaju kao paralelne strukture, a deluju za političke interese sponzora iz inostranstva do te mere da pokreću čak i proteste, slilo se oko basnoslovnih 12 miliona evra samo ove godine, otkriva Srpski telegraf.

Takva darežljivost je, kako saznajemo, zbog značaja izborne godine (parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna), ali te donacije ni u "redovnim okolnostima" nisu ispod pet miliona evra.

Ne čudi zato što je paniku izazvala akcija Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija da banke dostave na uvid sve transakcije za 20 lica i 37 organizacija od 1. januara 2019. da bi se utvrdilo imaju li veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.

EVO KOLIKO KO PARA DOBIJA

454.135.000 dinara dobile za tri godine organizacije Nataše Kandić, Jelene Milić, Sonje Biserko od stranih fondacija i donatora

342.000 dolara i 110.000 evra dobila Jelena Milić

1.000.000 milion evra dobila CRTA

850.000 evra leglo na račune CINS, Krik, BIRN

2,8 miliona dinara dobio BIRN (od holandske ambasade) da istraži kako se mediji u Srbiji finansiraju

133.138 dolara uplaćeno na lični račun Jeremića sa računa četiri kompanije u kojima je u to vreme generalni direktor bio nedavno uhapšeni Meksikanac Emilio Lozoja, nekadašnji izvršni direktor naftne kompanije "Pemex" upleten u "energetsku aferu" tešku 10 miliona dolara

NEMA POŠTEĐENIH

Račune o poslovanju i finansiranju, naime, moraće da polože i političari, među kojima su i četiri ministra, ali i Vuk Jeremić, CANVAS Srđe Popovića, Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić, CEAS Jelene Milić, Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko, Krik Stevana Dojčinovića, BIRN, CRTA, UNS, NUNS, Evropski pokret u Srbiji, Građanske inicijative, reditelj Andej Nosov, novinari Slobodan Georgiev, Vukašin Obradović... Iako onaj ko je čist pred zakonom nema razloga za histeriju, pojedini su tu proveru nadležnih državnih organa odmah prebacili na politički teren, iznoseći optužbe da je to zloupotreba institucija zarad zastrašivanja i obračuna sa kritičarima vlasti. Svi prećutkuju činjenicu da se u najmoćnijim državama strogo kontroliše rad NVO sektora, a u SAD i Rusiji čak registruju kao "strane agente" one organizacije koje se finansiraju iz inostranstva (pogledajte okvir).

REAKCIJE

Vladimir Goati, Transparentnost Srbija

Uprava za sprečavanje pranja para radi svoj posao. I do sada je to trebalo da radi. Implicira se, međutim, u delu javnosti sumnja da su sad na spisku neoliberalne organizacije. Osnovano ili ne, ne bi trebalo da bude problem kontrola i transparentnost finansiranja.

Milan Kovačević, ekonomista

Tendencija država širom sveta je da spreče, otkriju svako pranje para, kriminal, korupciju i takvo nastojanje se preliva i kod nas. Za sada to sporo ide, nadamo se da će se akcije ubrzati, istrage dati rezultate

Saša Adamović, politički analitičar

Uprava za sprečavanje pranja novca je u obavezi da radi u skladu sa zakonima Srbije. Sad je konačno došlo na red ono što se godinama čekalo - da se vidi način finansiranja i poslovanja organizacija, koje se sponzorišu i iz inostranstva. Ne bi, kao borci za pravo i pravdu, ni te NVO da budu tako osetljive. Možda bi Srbija trebalo da donese nove zakone u toj oblasti po ugledu na SAD i Rusiju, gde sve NVO koje dobijaju novac iz inostranstva moraju da se registruju kao "strani agenti".

Ministar finansija Siniša Mali kaže da uprava radi svoj posao i da je neverovatno "političko divljanje" pojedinih nevladinih organizacija i političara nakon što je od banaka zatražen uvid u sve njihove transakcije. Podsetio je da je Srbija pre nekoliko godina bila na sivoj listi FATF i da je tada bilo pitanje zašto je Srbija na toj listi.

Mali: Ne vidi zašto bi uvid u transakcije pojedinaca ili NVO bio problem ukoliko se nešto ne krije

- U međuvremenu, u protekle dve godine, mnogo toga smo uradili u sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma - rekao je Mali.

ZAPADNA PRAKSA

Prema rečima Malog, Srbija radi sve što rade razvijene zemlje sveta da bi se sprečilo pranje novca, da bi se kontrolisali tokovi novca i sprečilo finansiranje terorizma.

Udruženja sudija i tužilaca: Proverite transakcije i u našem sektoru

Iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) saopštili su da u potpunosti podržavaju akciju Uprave za sprečavanje pranje novca, nalazeći da se prevashodno radi o ispunjavanju preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti sprečavanja terorizma i pranja novca. Ističu da su novčani tokovi jasni i nedvosmisleni dokazi, koje je gotovo nemoguće sakriti, izmeniti ili falsifikovati, zbog čega ne stoji ocena da se NVO zastrašuju proverama koje su u toku. UST je pozvao upravu da bez odlaganja izvrši provere novčanih transakcija strukovnih udruženja koja okupljaju sudije i tužioce, počevši upravo od UST, uključujući Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, CEPRIS, Alumni klub Pravosudne akademije i Forum sudija Srbije, budući da su finansijsko-projektne aktivnosti i donacije postale uobičajen način finansiranja određenih strukovnih udruženja u pravosuđu.

- To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine. Ne vidim zašto bi uvid u transakcije pojedinaca ili NVO bio problem ukoliko se nešto ne krije - kazao je on i podsetio da se tako prate tokovi novca i u Francuskoj, Nemačkoj...

Iz Evropske komisije (EK) poručili su da je borba protiv pranja novca važan stub EU integracionog puta Srbije, ali i da je jako civilno društvo ključno za demokratiju u zemlji. Portparolka EK Ana Pisonero kazala je da Brisel prati dešavanja povodom zahteva srpske uprave da im se dostave podaci o finansijskim transakcijama određenih pojedinaca, medija i NVO.

Evo kako su oni uredili NVO sektor

AMERIKA

Pomaže osnivanje NVO širom sveta, ali je tamo zakonom (FARA) iz 1938. zabranjeno njihovo osnivanje kad su označene kao "strane agenture". Akt iziskuje da "agenti koji predstavljaju interese stranih sila", u ma kakvom političkom ili kvazipolitičkom svojstvu, moraju da saopšte sve o svojim vezama sa tim stranim silama, odnosno da pruže "sve podatke o tim aktivnostima i finansijama", kako bi vlada i američki narod "mogli da procene izjave i aktivnosti takvih ljudi". Na svakih šest meseci ažurira se spisak "stranih agenata". Kontroliše se sve, makar se angažman svodio na to da stranac objavi tekst u nekom američkom listu. Svi podaci su u javnoj bazi podataka.

RUSIJA

Vladimir Putin je još 2012. potpisao zakon koji nalaže da se NVO kojima stižu donacije iz inostranstva, registruju kao "strani agenti". Putin je tu regulativu, kojom se strogo kontrolišu izvori novca, tokovi i svrha korišćenja, opravdao zakonom u SAD iz 1938. A 2015. donet je zakon koji omogućava i zabranu stranih NVO i sudsko gonjenje zaposlenih, kojima preti do šest godina zatvora ili izgon iz Rusije.

NEMAČKA

NVO tamo pretežno pružaju najveći deo socijalnih usluga - domove za stare osobe i za osobe sa invaliditetom, kao i usluge za mlade, ali i obezbeđenja skloništa za žene žrtve nasilja. Većina je finansirana budžetskim sredstvima - oko 80 odsto ukupnog dohotka nevladinog sektora potiče od ugovora sa različitim državnim strukturama, a još 10 odsto su grantovi, takođe iz državnih sredstava. Niska je participacija finansiranja iz inostranstva.

FRANCUSKA

Imaju dugu tradiciju pružanja socijalnih usluga, a NVO se u značajnoj meri oslanjaju i na rad volontera. Njihovo finansiranje uglavnom je bazirano na višegodišnjim ugovorima s regionalnim ili opštinskim samoupravama. Neznatno sponzorstvo iz inostranstva.

KINA, MAĐARSKA, BUGARSKA

Polovinom 2016. u Kini je usvojen zakon, prema kom država izdaje odobrenja za rad NVO, a policija nadzire sve aspekte njihovog poslovanja, pogotovo finansije. Zaposlene u NVO policija može da ispituje u bilo kojem trenutku. U Mađarskoj 2017. donet je poseban zakon za transparentnost organizacija koje se finansiraju iz inostranstva i poseban porez od 25 odsto za NVO, čiji rad ima veze za migracijom. U Bugarskoj čak postoje pogrdni izrazi za NVO koje se sponzorišu iz inostranstva - "sorošoid" (za one koji uzimaju novac od fondacije američkog milijardera Džordža Soroša) i "grantadija" - "grant-umetnik" (onaj koji "moli" za "grantove", finansijsku pomoć, stipendije).

U štampanom izdanju Srpskog telegrafa između ostalog pročitajte:

Legende iz devedesetih vraćaju se na veliku scenu: Obračun između Kristijana i Bize zakazan! Velika suma novca u opticaju za ovaj meč.

Predsednik Srbije žestoko odgovorio na pretnje i ucene i još jednom podvukao da od priznanja Kosova neće biti ništa.

Novo istraživanje o uticaju koronavirusa na ljude otkriva skalu smrti kod onih koji su oboleli od kovid-19.

Vukotić nakon puštanja na slobodu nema puno razloga za radovanje jer su mu bliski ljudi pobijeni u mafijaškim obračunima.

Našim dragim čitaocima sutra poklanjamo ikonu Ognjene Marije i dodatak "Ruski lekar".

Sve ove priče, kao i još puno zanimljivih informacija možete pročitati u štampanom izdanju Srpskog telegrafa, kao i na portalu Republika.rs.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.