Sekli glave i merili koliko hoda obezglavljeno telo! Jeziva zverstva Legijinih boraca

Foto: www.profimedia.rs

Milorad Ulemek Legija

Ovu jezivu priču priča Dušan Stupar, nekadašnji prvi čovek Službe državne bezbednosti.

Stupar je nekoliko puta prisustvovao obukama Legijinih specijalaca u Kuli.

* Bili su željni krvi?

- Tu ste imali 200 ljudi, od kojih je deset posto takvo, a ni ovi ostali nisu bili mnogo bolji. Kad se rat završio, ti ljudi su angažovani za kriminalne grupe za male pare. Koristili su ih oni, ali su ih koristili i drugi.

* Posećivali ste Kulu, gde je bilo sedište JSO?

- Gledao sam njihove obuke, neke vežbe. Prvi put kad sam video Legiju, on je komandovao. Bio sam u vojsci u gardi, znam šta je procedura, šta je maršovski korak. Njihov korak je bio specifičan, pevali su nešto, kao neku njihovu, nešto poput "Kad pođem, pa kad ne dođem". Sve što su radili, sve je to on pokupio iz Legije stranaca. Legija je tamo bio autoritet. Kod Jovice Legija nije mogao ni da sedne za sto, dok je kod Radeta to bilo drugačije. Teško je to da razumete ako niste imali posla sa takvim ljudima.

* Kakav je bio odnos Legije i Stanišića?

- Jovica Stanišić je napravio Legiju i JSO. Njegov zamenik Franko Simatović je bio čovek koji je odigrao ulogu u izboru kadrova, opremanja, profilisanja jedinice i, što bi Hrvati rekli, ustrojstva. Franko je, kao što znate, Hrvat, a imao je afinitete prema avionima, padobranima, slično kao Rade Marković. Svu opremu za JSO je Franko nabavio. Bio je liberalniji prema kadrovima, te su se svakakvi uvukli u tu jedinicu.

* Ta jedinica je namenski napravljena za prljave poslove?

- Jovica je tada vodio računa, to nije bila jedinica za prljave poslove. Što se discipline tiče, bili su na izuzetno visokom nivou. To lično znam, odlazio sam tamo, prisustvovao sam obukama. Postojala je, u odnosu njega i Legije, izuzetna profesionalnost, subordinacija se strogo poštovala... Jovica kaže: "Neka dođe taj i taj", pa ta procedura kako dolaze, trče, to je bio neki svet za sebe.

Pogrešan ulaz, prava služba * Kako ste vi uopšte počeli da radite za Udbu? - Bio sam u Vojsci u Gardi. Otac mi je poslao isečak iz novina da je Savezni SUP raspisao konkurs. Nisam prošao, primili su koleginicu Jovanku Karamarković. Došao sam da preuzmem dokumenta, ali sam pogrešio ulaz. U istoj zgradi jedan ulaz je bio za SUP, dugi za beogradsku Udbu. Ušao sam na ulaz za Udbu, ali me je dežurni vratio i uputio na drugi ulaz. Na izlasku iz zgrade sreo sam kolegu sa fakulteta, ispričao mu šta se desilo i on mi na to kaže da treba da odem kod načelnika i da konkurišem za Udbu jer njima trebaju obrazovani kadrovi. Otišli smo, rečeno mi je da im donesem dokumenta koja sam dao za SUP. Usledila su testiranja, koja su se odnosila na sposobnost zapažanja i opšteg obrazovanja. Foto: TV Happy/printscreen Dušan Stupar * A pucanje, oružje? Obično je to prvo što ljudi pomisle kad se pomene služba? - Ne, nije bilo nikakvog pucanja. Uglavnom, 1. aprila 1973, počeo sam da radim za Udbu.

* Kad je počela nesreća? Legija i njegovi ljudi osuđeni su zbog ubistva premijera Zorana Đinđića?

- Kad se odstupi, kad to postane privatna vojska... Onog trenutka kada je Jovica smenjen, kada je došao Rade Marković, stvari su drugačije funkcionisale, Legija je došao u situaciju da priča sa predsednikom, da sa dogovara da sa Mirom pije kafu.

* Što se tiče Ulemekovih veština, što na ratištu, što u jedinici, šta biste rekli?

- Legija je bio apsolutno dobar borac.

* Kakva je uloga Radeta Markovića?

- Pogrešno je što je uopšte došao na to mesto. Da li je osuđen adekvatno ili ne, to je neko drugo pitanje.

* Njega, pogotovo SPO, optužuje da je odgovoran za ubistvo njihovih funkcionera na Ibarskoj magistrali...

- Najodgovorniji je on. Za ubistvo Ćuruvije. Iako izvršilac nije odgovarao, te je u Africi, ovaj vamo, onaj tamo... Sve se odvijalo u vreme kada je bio na čelu službe. U normalnim državama u takvom slučaju bi došlo do ukidanja službe, do lustracije u najvećem obimu. Da bi se povratila normalnost, ne samo u službi nego i u državi. Nije trebalo da se nastavi kao da se ništa nije desilo. Staviš glavnog šefa u zatvor i ideš dalje. Ne može tako jer ostaje imanentni problem koji omogućuje da ta služba ponovi takvu stvar.

* Dakle, da Rade Marković nije nasledio Stanišića, ne bi došlo do sprege državne jedinice i "zemunskog klana"?

- Jovica je drugi lik, legalista. Jedan intelektualac koji je po ubeđenju demokrata. Možda se više bavio politikom nego što su to pre njega radili. Do tada rukovodioci službe nisu dozvoljavali da se političari mešaju u službu. To moram da naglasim.

* A šta kažete na priče da je Stanišić američki čovek, da je radio za Amerikance?

- To su neistine. Jovica je bio vrhunski profesionalac i veliki patriota.

Ostatak intervjua čitajte u štampanom izdanju Srpskog telegrafa, kao i na portalu Republika!

Kako su Karići došli do prvog miliona?

Kako je Arkan krenuo putem kriminala?

Pored ovoga, čitajte i aktuelne teme u našem listu!

Kako su likvidatori pratili vođu Alkatraza pre nego što su ga ubili?

Zašto na autoputevima Srbije kamere neće meriti brzinu?

Zašto su lokali u Knez Mijailovoj ulici u Beogradu najskuplji u regionu?

Kako su Haris Džinović i njegova lepša polovina ostali bez novca?

Koliko je koštala rođendanska zabava Sare Soraje Vučelić?

Šta nam je obećao poznati srpski reprezentativac, Aleksandar Mitrović?

Kako Andrea Trinkijeri, trener Partizana, traži tajmaut?

Odgovore na ova, kao i mnoga druga pitanja čitajte u Srpskom telegrafu i na portalu Republika!

Foto: Srpski telegraf

Srpski telegraf 19. novembar 2019.