Dramatično upozorenje Lukašenka: Vučiću, pazi se gruzijskog scenarija!

Foto: instagram.com/buducnostsrbijeav

Aleksandar Vučić i Aleksandar Lukašenko

- Mnogo sam čuo od Lukašenka o zbivanjima u Moldaviji i Gruziji, a Lukašenko je čovek koji veoma dobro poznaje situaciju i ima dobar uvid u zbivanja i političke procese u zemljama bivšeg SSSR - naveo je predsednik posle razgovora sa liderom Belorusije.

O detaljima razgovora nije želeo da govori, ali je istakao da je Lukašenko bio uz Srbiju i u najtežim periodima.

Lukašenko je bio jedini šef države koji je došao u našu zemlju tokom bombardovanja NATO, što Srbija ne može da zaboravi. Tada je pokazao veliko srce i ljubav prema srpskom narodu - podvukao je Vučić.

STIŽU SPECIJALCI

Diplomatski izvori Srpskog telegrafa tvrde da upozorenja iz Minska ne treba olako shvatiti i podsećaju da su se u Moldaviji Zapad i Rusija udružili samo da bi sklonili jednog čoveka sa vlasti.

- U Srbiju uskoro, kao ambasadori, stižu Putinov i Trampov specijalac Aleksandar Bocan Harčenko i Entoni F. Godfri. Takve igrače ne šalju da bi oni ovde sedeli skrštenih ruku. Odmeravanje snaga velikih sila na našoj teritoriji može skupo koštati narod i zemlju u kojoj se taj rat vodi - objašnjava naš izvor.

Foto: Srpski telegraf

Podseća da je lično Vladimir Putin odlučio da u srpsku prestonicu za ambasadora pošalje Harčenka, diplomatu zaduženog za najteže zadatke.

- Odmah je usledio odgovor Vašingtona, pa po Trampovom nalogu put Srbije kreće dosadašnji zamenik ambasadora SAD u Moskvi Entoni F. Godfri, čovek koji je godinama angažovan na najosetljivijim pitanjima američko-ruskih odnosa, što pokazuje koliko je bitan i značajan za Belu kuću. Sva je prilika da će u zakazano konačno odmeravanje snaga dve sile, a da su je za mesto obračuna odabrali Beograd - kaže naš sagovornik.

Foto: instagram.com/buducnostsrbijeav

POGREŠNA STRANA

Profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić za Srpski telegraf ističe da male zemlje stradaju u dva slučaja: ako izaberu pogrešnu stranu i ako ne izaberu nijednu stranu. Na primeru Gruzije i Moldavije Perišić pojašnjava ove dve greške malih zemalja koje je naveo.

- Gruzija je američki saveznik u poslednjih 15 godina, izabrali su pogrešnu silu! Oni su u sastavu Rusije od početka 19. veka i nakon raspada SSSR oni nisu znali šta će. Rusija je bila slaba i onda su se opredelili potpuno pogrešno na stranu Amerike, a graniče se sa Rusijom. Izabrali su neprirodnog saveznika i zato sad oni stradaju! S druge strane, Moldavija je podeljena, jedan deo je za EU i zapad, a drugi, kao što je predsednik Moldavije Igor Dodo, za Rusiju i oni ne mogu međusobno da se dogovore koja je velika sila zaštitnica - ocenjuje Perišić.

Foto: Public MOJ STAV: Dragomir Anđelković, analitičar - Za Srbiju je manje rizično odmeravanje mišića Rusije i Amerike nego situacija kada je samo Amerika dominirala na našem prostoru. Kada je Amerika dominirala, videli smo kako smo prolazili - bombardovanje 1999. i priznavanje tzv. nezavisnosti Kosova

Karijerni diplomata Zoran Milivojević uveren je da Beograd ima ključnu poziciju na Balkanu, te da je to ključni razlog što Vašington i Moskva šalju vrhunske diplomate u Beograd.

- Bez Srbije na Balkanu ne može ništa da se reši, nijedno otvoreno pitanje! Naš interes je da se "veliki" ne tuku preko naše grbače, a i nema uslova za to ovde. Ne postoji razlog da dođe do neke konfrontacije zbog koje bi Srbija stradala, mi imamo takvu politiku koja nas drži u neutralnoj poziciji - zaključuje Milivojević.

Gruzijski sukob
- na protestima u Tbilisiju policija upotrebila suzavac i gumene metke
- predsednica Gruzije Zurabišvili, zemlje koja je saveznik SAD, nazvala je Rusiju "neprijateljem i okupatorom" i dodala da ruska "peta kolona" stoje iza nasilnih protesta u toj zemlji
- ruski uticaj u Gruziji ostaje politički osetljivo pitanje, a ova zemlja vodila je i izgubila kratkotrajni rat sa Moskvom 2008.
- od tada Rusija i Gruzija nemaju diplomatske odnose, a Moskva priznaje nezavisnost dva otcepljena regiona, Južne Osetije i Abhazije, gde su sada stacionirane ruske trupe
- kriza je izbila zbog dolaska ruskog poslanika u gruzijski parlament

HAOS U MOLDAVIJI Rusija, SAD i EU, za koje je Moldavija, jedna od najmanjih evropskih država, tradicionalno predstavljala arenu za sukobljavanje, udružile su snage kako bi sa vlasti uklonile oligarha Vladimira Plahotnjuka, koji je kontrolisao vladu smena Plahotnjuka nije donela mir iako je bio nepoželjan za sve strane, jer su sada Rusija i Zapad nastavile borbu, svako u skladu sa svojim intersima promene u političkom sistemu Moldavije mogu dovesti do mogućnosti da se započne rešavanje Pridnjestrovskog sukoba (između Moldavije i Pridnjestrovlja, nepriznate države koja je proglasila autonomiju 1989. godine)