Srpske sredine najugroženije: KOSOVO KRCATO DŽIHADISTIMA, među njima ima i dece i žena

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Upravo to je pokazalo najnovije istraživanje o broju opasnih pojedinaca na teritoriji Kosova objavljen je u sredu, a radi se izveštaju kosovskog Centra za bezbednosne studije, koje po prvi put beleži da su od ovih koji su već ratovali na strani ISIS-a veću pretnju predstavljaju podržavaoci džihadističe idelogije u zemlji.

U izveštaju se navodi da ima oko 400 Kosovara, koji su se u proteklih šest godina borili u terorističkim formacijama.

Među njima ima 255 muškaraca, a ostali su žene i deca. Na osnovu zvaničnih podataka, oko 40 dece je rođeno u Siriji ili Iraku, kojima je najmanje jedan roditelj poreklom sa Kosova. Izveštaj beleži i da se na Kosovo vratilo 135 osoba, a veruje se da je na ratištu ubijeno oko 70 ljudi poreklom sa Kosova. S druge strane, prema izveštaju, tamo se još uvek nalazi oko 190 lica, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Osobe koje podržavaju ovu terorističke organizaciju okarakterisane su kao veći rizik za bezbednost na Kosovu, od boraca povratnika sa stranih ratišta, pokazuje istraživanje kosovskog Centra za bezbednosne studije.

 

 

Isti izveštaj, imena "Iznad uzroka: Novi rizici nasilnog ekstremizma na Kosovu", navodi da je od 135 stranih boraca koji su se vratili na Kosovo, njih petoro bilo uključeno u planiranje terorističkih napada, ali da se, do danas, ni jedan teroristički napad na Kosovu se nije desio.

Isti izveštaj ukazuje da je broj odlaska Kosovara na strana ratišta drastično pao od 2016, ali da opasnost od njihovog delovanja ne jenjava.

Međutim, albanska jedinica jedina je sa Balkana koja postoji samostalno unutar ISIS, što pokazuje da je broj boraca iz redova Albanaca poprilično veliki.

O islamskim teroristima prisutnim na Kosovu pisao je "Tajms" "Želim da stvorim Islamsku državu na Kosovu i rado ću umreti za nju", prenosi "Tajms" izjavu kosovskog džihadiste Fitima Ljadrovcija, koji se u dva navrata borio u Siriji. U istom tekstu "Tajmsa" podseća se i da su Kosovari bili umešani u nekoliko terorističkih zavera u Evropi. Šestoro Albanaca sa Kosova, muškaraca i žena, uhapšeni su u Nemačkoj prošlog juna 2017. zbog umešanosti u dve zavere koje su targetirale NATO trupe na Kosovu i civile u Belgiji i Francuskoj. Mesec dana ranije, osmoro ih je uhapšeno na Kosovu zbog planiranja napada na izraelske fudbalere. Takođe, italijanski list "Republika" upozoravajući na islamističke frakcije na Balkanu, piše da su od prošlog leta značajno smanjeni odlasci džihadista ka Bliskom istoku, pošto je granica sa Turskom zatvorena, pa je kalifat pozvao pristalice da ostanu gde su i "seju smrt na Zapadu".

Srpske sredine ugrožene?

Srprske službe otkrile su da je teroristička grupa Albanaca sa KiM pod kontrolom ISIS-a planirala prošle godine da izvrši napade u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici.

Nedavno je pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio kako na KiM postoje strukture koje ozbiljno rade na stvaranju terorističkih baza sa ciljem izazivanja potresa u srpskim sredinama i šire.

Teroristički napad na Uskrs i Božić Zbog plana da napadnu srpske svetinje na Božić i Uskrs, uhapšeno je šest džihadista. - Moja ideja bila je da napadnemo pravoslavne objekte u vreme njihovih verskih praznika. Na Guglu i Vikipediji istraživao sam gde se crkve nalaze, koji su snažni otrovi i eksplozivi... "A3" je otišao u Albaniju da nabavi bojne otrove i eksploziv - navodi se u izjavi jednog od optuženih, Bujara Behramija. Foto: www.profimedia.rs Visoki Dečani Međutim, "domaći teroristi" naišli su na ozbiljan problem u izvedbi svog plana, jer nisu uspeli da pronađu ljude zainteresovane da budu bombaši-samoubice. Kajl Skot, američki ambasador u Srbiji, rekao je u martu prošle godine upozorio je da su države Zapadnog Balkana meta za regrutaciju i ključna ruta za ulazak ekstremista. Dodao je i da ISIS ima propagandnu strategiju za Balkan, te da su jedan od alata - društvene mreže.

Petković kaže da je od 1999. godine albanski narod na KiM verski radikalizovan, i da tome svedoči činjenica da se na KiM južno od Ibra od 1999. do danas izgradilo više od 900 džamija. Do te godine, društvo je bilo sekularno, te se nacionalni identitet zasnivao na jeziku, a ne religiji, dodoao je on.