Krkobabić pozvao partije na otvoreni dijalog o reformi PIO

Foto: Promo foto

Lider PUPS-a napominje da ta inicijativa upravo dolazi iz razvijene Evrope, gde razvoj tehnologije utiče na to da korporacije postaje sve efikasnije i nemaju potrebu za brojnijom radnom snagom

Gostujući u Jutarnjem programu RTS, Krkobabić je rekao da o tome nije razgovarao sa premijerom Anom Brnabić, jer smatra da je to u ovom momentu pitanje političke inicijative.

"Pitanje penzija je prvorazredno političko pitanje. U pitanju je 1,7 miliona ljudi - penzionera. To je oko pet milijardi evra godišnje. To su ozbiljna izdvajanja", naveo je i pozovao sve partije otvoreni dijalog, da definišu kako vide rešenje tog problema.

Smatra da to treba da bude, kako je rekao, preduslov za nove izbore u Srbiji. 

Lider PUPS-a napominje da ta inicijativa upravo dolazi iz razvijene Evrope, gde razvoj tehnologije utiče na to da korporacije postaje sve efikasnije i nemaju potrebu za brojnijom radnom snagom.

Pitanje koje se postavlja u toj situaciji je, kaže Krkobabić, ko će. u slučaju kada raste broj penzionera, puniti penzione fodove.

Podsetio je da se o tome diskusija vodi u Francuskoj, gde jedan robot u automobilskoj industriji košta 30.000 dolara a trošak na petogodišnjem nivou za radnika iznosi 250.000 dolara. 

Krkobabić rešenje vidi u formiranje tehničko- tehnoloških fondova solidarnosti, što bi značilo da preduzeća koja imaju veliki profit, a upošljavaju mali broj ljudi, imaju obavezu da uplaćuju deo profita u taj fond iz koga bi bile dotirane penzije.

Zbog robotizacije, kaže, veliki broj ljudi će biti bez posla i o njima neko mora da brine.

- U Srbiji oko 250.000 ljudi starijih od 65 godina nemaju penzije. Oni od nečega moraju da žive. To su ozbiljne stvari koje zahtevaju reviziju postojećeg penzijskog sistema - naglasio je on.

Podsetio je da je u Srbiji danas odnos zaposlenih i penzionera 1:1,5, a da je nekada petoro ili šestoro ljudi radilo, a jedan primao penziju, kao i da se ljudski vek produžava.

- Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja koncipiran iz 19. veka na bazi međugeneracijske saradnje je očito prošlost. Danas odnos zaposleniih i penzionera je krajnje nepovoljan i to nije specifičnost samo Srbije - rekao je Krkobabić.