KATALINA U KOLUMNI PATOSIRAO GURUA REVANŠIZMA JEREMIĆA: Halucinogene ideje nadrndanog Kovačevića i junačine Vučine!

Foto: ST/N. MANDIĆ

Dejan Katalina

Jeremić, obučen u belu košulju, praćen još nekolicinom sledbenika, takođe obučenih u belo, zakuca ljudima na vrata i ponudi da im se revanšira.

Domaćin, ne sluteći nevolju, otvori vrata i vidi ispred sebe Jeremića s prekrštenim rukama kako ga mrko gleda, dok iza njega stoji pet zagrljenih sledbenika koji se smeju poput stondiranih dilbera.

Domaćin ga, naravno, upita šta treba, otkud on, je l' mora da se plati nešto, našta Jeremić kao iz topa ispaljuje: "Aj, izađi napolje!"

Domaćin je zbunjen, nije mu jasno zašto bi najednom izašao iz rođene kuće, pa pita Jeremića je l' hoće možda da uđe da se osveži - da zguta vodu, šećer i bromazepam, a ovaj i dalje stoji prekrštenih ruku, namrgođen, šireći omamljujuće dejstvo revašističke doktrine, pa govori: "Izađi napolje, kukavice, aj, ako smeš!" Dok se dilberi koji stoje iza njega klibere, u transu, i zagrljeni tercaju: "Izađi napolje, izađi napolje, aj, izaaađi naaapoljeee."

Videvši da ima posla sa očigledno poremećenim likovima, domaćin im, uz tihu kletvu, zalupi vrata ispred nosa, a Jeremić se okreće ka svojim pratiocima i kaže: "Nešto ne radimo kako valja, ni ovaj ne kapira revanšizam!"

Vuk se potom vraća kod Siniše, koji je tog dana nadrndaniji nego inače, pa mu veli: "O, Sinišo prepametni, ne ide nam revanšizam, narod ne razume njegovo prosvetljujuće dejstvo, neće više ni da uzvraća, totalno nas kulira!"

Foto: Republika

Vuk Jeremić

- Strpi se, Vučino prebogata, narod je stoka glupa, ako ga dovoljno dugo mlatiš nečim po glavi, naposletku obrati pažnju. Samo ti nastavi da mlatiš revanšizmom i doći ćemo na vlast - kaza Siniša, žmirkajući kao pokvareni semafor.

- Znam, Sinišo prepametni, ali možda nije pametno to s revanšizmom. Kad bolje razmislim, nemamo zašto da se revanširamo ovima na vlasti jer nam i nije tako loše. Imam koka-kole koliko 'oćeš i to 'ladne, lova samo kaplje, a ne moram čak ni da budem odgovoran nizašta, mogu da lupam šta 'oću jer niko me ne uzima ozbiljno, a umesto da se smaram u Skupštini ili na terenu po ovoj vrućini, lepo sedim u kafani pod klimom, pušim cigare i jedem pečenje, a kad mi dosadi, posvađam se s nekom voditeljkom na televiziji, i to našoj! Ako im se revanširam, moraću, nedajbože, da radim - zakuka Jeremić.

Siniša poče da žmirka još više i dodatno se nadrnda, pa autoritativno zagrmi:

- Ali ne daju ti da vladaš, Vučino! Ne daju ti da pobediš na izborima! Džaba ti zlato kad vlasti nemaš! Re-van-ši-zam, Vučino!!! Vlast - ili smrt!

Nakon toga Kovačević je bio u transu, te je očinski zagrlio Jeremića i privio ga na grudi. Jeremić klonu. Nije više imao snage da se prepire sa autorom četiri bestselera o halucinogenim istorijskim dramama, tom intelektualnom gromadom s prezimenom i ženom slavnijim od sebe, pa je samo procedio sebi u bradu i Sinišine oklembešene grudi: "Ako revanšizam, nedajbože, uspe, ja bežim u Njujork. Gde to ima - vlast si, a moraš da radiš. Boris bi crko od smeha..."