OZNA UBILA 59.912 SRBA: "Knjiga streljanih" dostupna i na internetu

Foto: Tanjug/D. GOLL

Predrag Marković

- Ovo je dokument koji bi u svakoj normalnoj zemlji predstavljao epohalno otkriće i mnoge učesnike zločina izvela pred lice pravde. U Srbiji je prošlo sasvim nezapaženo. To je najveće otkriće Državne komisije za tajne grobnice. Likvidacije na desetine hiljada ljudi posle Drugog svetskog rata nisu učinjene na reč, nisu rađene iz anarhične osvete već po detaljnom planu koji je podrazumevao kvote i striktnu metodologiju sa preciznom evidencijom. Ovo dokazuju mnoge knjige streljanih za svaki okrug i spiskovi streljanih za svako selo u Srbiji koji su radili organi OZN-e. Uglavnom, na osnovu njih urađen je detaljan popis žrtava za sada njih 59.912, koji je dostupan na internetu - kaže nekadašnji sekretar Komisije istoričar dr Srđan Cvetković.

On podseća da je veliki dio tih dokumenta sačuvan u arhivi BIA i napominje da ovakve detaljne evidencije nisu pronađene u Sloveniji i Hrvatskoj, gde su takođe postoje komisije za komunističke zločine.

- Može se reći da je to jedinstven sačuvan dokument u komunističkoj Istočnoj Evropi. Nažalost oko 30 odsto ovih knjiga je sklonjen iz arhiva tajne policije. Tih knjiga nema za Beograd, Šabac i Kragujevac i ukoliko one budu probnađene broj popisanih žrtava bio bi znatno veći. Među ubijenima je velika većina nevinih ljudi, ali ima stvarnih saradnika okupatora. To je namerno tako rađeno - objašnjava Cvetković.

 

 

Tek 29. aprila 2010, Vlada Srbije je donela odluku o skidanju oznake poverljivosti sa spiskova osoba streljanih bez suđenja. Nakon tog datuma, članovi Komisije su dobili priliku da pretražuju arhive, pa su tako u arhivi BIA pronašli naredbu 1253 od 18. maja 1945. kojom tadašnje Ministarstvo unutrašnjih poslova Jugoslavije propisuje da lokacije svih grobnica "narodnih neprijatelja" postanu tajna.

Prema dokumetima do kojih je došla Komisija, streljanja su bila planska, po direktivama i odlukama tadašnjeg vojnog i partijskog vrha uz postojanje detaljnih spiskova političkih i klasnih neprijatelja koje treba likvidirati.

Istoričar Slobodan Marković, predsednik Komisije, rekao je da je jasno odakle su naređenja za masovna streljanja išla, i to bez Josipa Broza nije moglo.

- Komisija se ne bavi NOB-om i partizanima, nego Oznom koja je delovala van ustavnih i zakonskih okvira, a odgovarala je Brozu. Njeni pripadnici su imali dozvolu da ubiju i uhapse koga hoće - rekao je Marković.