EKSKLUZIVNI INTERVJU KANDIDATA ZA MESTO POVERENIKA: Zakon mora da se menja!

Foto: ST/N. PANČIĆ

Milan Marinović

Prvi i do sada jedini poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bio je Rodoljub Šabić, a članovi skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje za njegovog naslednika predložili su Milana Marinovića, predsednika Prekršajnog suda.

U razgovoru za Srpski telegraf rad svog prethodnika Marinović nije želeo da komentariše, a na pitanje da li će biti novina ukoliko bude izabran, odgovara potvrdno.

- Planiram da rad službe poverenika unapredim, a nadležnosti i ovlašćenja učinim dostupnijim i jasnijim građanima i državnim organima. Treba konačno da svako zna svoja prava i obaveze.

*Da li to znači da zakon nije valjano tumačen?

- Čini mi se kao da se nekako lutalo u tumačenju zakona, posebno u slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kao predsednik Prekršajnog suda znam da smo imali mnogobrojne slučajeve da se ljudi obraćaju nama i traže pokretanje prekršajnih postupaka po osnovu nedobijanja informacija na koje po ovom zakonu imaju pravo i koje su tražili od nekog državnog organa.

 

 

*Ko ima pravo da dobije informacije od javnog značaja?

- Zakon kaže da pravo na ove informacije ima svako ko ima opravdani interes - pojedinci, udruženja građana, novinari, uvek kada postoji opravdani interes javnosti da nešto zna. To je dosta široka formulacija koja dopušta različita tumačenja. Ovo govorim iz prakse jer su Prekršajni sudovi nadležni da sude po zahtevima za pokretanje postupka za kršenje odredbi ovog zakona. Ali, da pojasnim, svrha ovog zakona je da se dobije informacija od javnog značaja, a ne da se sudski goni onaj ko nije dao informaciju ili čijim odgovorom nismo zadovoljni.

Ponosan na zgradu u Ustaničkoj

*Stupanjem na novu dužnost povlačite se sa funkcije predsednika Prekršajnog suda i predsednika Udruženja sudija prekršajnih sudova. - Ponosan sam na mnogobrojne zakone u čijoj sam izradi učestvovao kao član radnih grupa i na udruženje koje se bori za očuvanje ugleda i samostalnosti sudija i njihov bolji položaj. Ponosan sam što smo dobili zgradu u Ustaničkoj ulici, gde smo konačno svi na jednom mestu. Prekršajni sudovi nekada su bili na 13 lokacija u gradu, što je znatno usporavalo i otežavalo rad.

*Kako rešiti ovaj problem?

- Što pre na dnevni red treba staviti izmenu postojećeg ili doneti novi zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u kome će sve biti jasno i precizno. To bi u praksi trebalo da izgleda ovako - tražio sam informaciju, nisam je dobio ili sam je dobio nedovoljno, ja se žalim povereniku, koji donese odluku da je organ vlasti dužan da vam dostavi tu informaciju, pa ako ne postupi kako je rečeno, onda se ide na sud. I to je redovan put. Do sada je to bilo prilično konfuzno.

*Da li postoje još neki propusti kada je ovaj zakon u pitanju?

- Po zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima pravo da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv određenog državnog organa, dok isti postupak po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja mogu da pokrene upravna inspekcija i pojedinci koji smatraju da su oštećeni, ali ne i poverenik. Tu mogućnost treba dati i povereniku.