Aleksić sa tastom opljačkao državu

Foto: twitter@MiikiAleksic

Miroslav Aleksić

U vreme dok je Miroslav Aleksić bio na čelu Trstenika, ova opština opljačkana je sumnjivom gasifikacijom i angažovanjem medijskih savetnika za astronomske iznose, o čemu smo juče pisali. Međutim, Aleksić je uporedo uspeo da zavuče ruku i u državnu kasu uz pomoć tasta, a sve preko Nacionalne službe za zapošljavanje, koju je tada kontrolisala njihova partija, Dinkićevi Ujedinjeni regioni Srbije.

Recept je bio prost, a glavne figure u ovom dobro osmišljenom haranju državnih para imali su Aleksić i otac njegove supruge Ljubiša Knežević. Aleksićev tast bio je direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Trsteniku, predsednik Opštinskog odbora G17 plus i, što je posebno važno, osnivač nevladine organizacije Fond za unapređenje resursa građana, u kojoj su i Miroslav Aleksić i njegova supruga Marija bili članovi Upravnog odbora. Kada je postao direktor u NSZ, Knežević se formalno povukao iz svog fonda, u kom su ostali ćerka i zet.

CRNO NA BELO

Poslovna dokumentacija i izvodi do kojih je došao Srpski telegraf nedvosmisleno pokazuju kako su Aleksić i Knežević, pod maskom raznih projekata, uzimali milione za svoj fond, najviše preko ispostave NSZ u Kruševcu. Po uhodanom scenariju, pre svakog ugovora Knežević prethodno, kao lokalni čelnik NSZ, daje zvaničnu preporuku Saveta za zapošljavanje u Trsteniku da upravo preko njegovog fonda treba angažovati određen broj nezaposlenih na javnim radovima i slično.

Kako pokazuju papiri koje naš list ima, ova porodična manufaktura, koja se naplaćivala od države, nije gubila vreme. Bilo im je očigledno važno da uzmu što više para dok je URS na vlasti. Ugovori i navodni projekti ređali su se jedan za drugim, svaki sa milionskim iznosima. Tako su, na primer, 2009. godine za samo jedan dan, 29. juna, potpisana dva ugovora o sprovođenju javnih radova između Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalne službe za zapošljavanje i NVO Fond za unapređenje resursa građana, prvi vredan 9,2 miliona dinara, a drugi 9,3 miliona. Treba li napomenuti da je u to vreme na čelu pomenutog ministarstva bio Mlađan Dinkić, stranački šef Aleksiću i Kneževiću?

KO ĆE KOME...

Još plodnije za njihovo muljanje bile su godine koje su usledile. Tako je, recimo, Srpski telegraf došao do čak pet ugovora potpisanih od 29. aprila 2011. do 17. aprila 2012. između NSZ i Fonda za unapređenje resursa građana.

Tim ugovorima prethodile su preporuke lokalnog saveta za zapošljavanje, na čijem je čelu je bio Knežević, da treba angažovati baš fond njegovog zeta i ćerke. Redom: prvo je 29. aprila 2011. godine potpisan ugovor vredan 3,9 miliona dinara, zatim novi 4. maja (2,06 miliona), pa 15. juna (9,4 miliona), onda 28. februara 2012. godine (4,6 miliona) i konačno 17. aprila 2012. godine (4,2 miliona)