Šta kažu brojevi Jelene Milić: Koliko građana je za NATO?!

Foto: youtube.com/VSB defense

Foto: Ilustracija

Ona smatra i da je zanimljivo da broj neodlučnih raste, a da je manji broj protivnika evroatlanskih integracija. 

Milićeva je u izjavi za "Politiku", povodom poruke upućene sa skupa u organizaciji Instituta za evropske studije i Fondacije "Hans Zajdel" da se EU jedno vreme neće baviti proširenjem, a da je realnije očekivati širenje NATO-a, napomenula da je za dublju saradnju Srbije i NATO-a preduslov formalizacija odnosa Beograda i Prištine. 

Ona je ukazala da se većina ispitanika, kao što je očekivano, protivi ulasku u NATO zbog bombardovanja i odnosa prema KiM. 

Istovremeno je podsetila da Priština nije članica Partnerstva za mir i ocenila da je njen ulazak u NATO "jako, jako daleko". 

- Bez obzira na to što su dobili podršku SAD za transformaciju bezbednosnih snaga, Priština nema podršku NATO-a. To je zvaničan stav svih 29 zemalja članica, a ovim potezom oni su ugrozili svoju evroatlansku budućnost. NATO je politička, bezbednosna i odbrambena asocijacija u kojoj sve članice ravnopravno odlučuju - rekla je Jelena Milić. 

 

 

Direktorka CEAS-a smatra i da je licemerno pričati da će ulazak u NATO doneti stabilnost tržišta, strane investicije, da se mora okrenuti budućnosti i zaboraviti na prošlost, jer se pitanje NATOa ne može razvojiti od pitanja bombardovanja Srbije 1999. 

Ona je istakla i da je neophodan realan popis žrtava poslednjih ratova, debata o razlozima bombardovanja, ali i novčana pomoć zemalja članica, pa i samog NATO-a. 

Kako je naglasila, nije reč o ratnoj odšteti, već o pomoći. 

- Imamo mnogo ekoloških problema, uključujući i posledice hemijskih akcidenata koji su se desili tokom bombardovanja. To niko ne negira, ali ih ne smemo preuveličati. Kada sve to sagledamo, možemo voditi debatu o eventualnom ulasku u NATO - rekla je Milićeva.