NASTAVLJA SE OTIMAČINA HRVATSKOG PRAVOSUĐA

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

ODOBRAVA PLJAČKU: Aleksandra Grabar Kitarović

NE PRIMENJUJU SPORAZUM

Ivan Simić, advokat koji prati sudske postupke u Hrvatskoj, navodi za naš list da je vrednost imovine koju srpske firme potražuju od Hrvata čak tri puta veća od one koju oni imaju kod nas. On ističe i da Hrvatska sprovodi pravno nasilje nad srpskom svojinom.

- U vreme SFRJ imovina srpskih preduzeća bila je upisana kao društvena svojina u svim republikama, pa i u Hrvatskoj, jer privatna nije postojala. Ta okolnost služi kao izgovor i za konfiskaciju, koja je sada brutalnija u otimanju i sprovođenju pravnog nasilja nego 1945. - navodi Simić.

Skandalozan zakon Hrvatski sabor usvojio je 25. maja 2018. izmene i dopune Zakona o upravljanju državnom imovinom, koji će resornom ministarstvu omogućiti da upravlja nekretninama, čak i onima koje su predmet nedovršenih pravnih sporova. To u praksi znači da Hrvatska može da imovinu pravnih lica iz drugih republika bivše SFRJ da na upravljanje trećim osobama na čak 30 godina, bez plaćanja najamnine. Hrvatska je time prekršila Bečki sporazum o sukcesiji, potpisan 2001.

On ističe i da se danas zatvaraju oči pred činjenicom da je imovina stečena u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina najbrutalnije oteta.

Foto: Promo foto

Sud u Strazburu ne priznaje događaje koji su se dešavali pre 1997.

- Sporazum o vraćanju imovine postoji i on je potpisan i ratifikovan u skupštinama svih potpisnica, ali je jedna strana odbila da ga primeni - objašnjava Simić.

Deo firmi i gradova koji imaju imovinu u Hrvatskoj - "Geneks" - Grad Kragujevac - Zavod za izgradnju grada Beograda - Bivše "jugoslovenske banke" sa sedištem u Beogradu - "Mladost turist"

I dok se Hrvati bahate srpskom imovinom, hrvatskim firmama u Srbiji koje su tražile povraćaj nečega na čemu nisu ni figurirale kao nosioci prava dato je željeno.

- Te firme iz Hrvatske bile su upisane kao potpuno posebne organizacione celine, koje nisu bile ni u kakvoj pravnoj vezi sa pravnim sledbenicima osim što su nosile isto ime, pa je i takvim zahtevima udovoljeno i imovina im je vraćena. Stvoren je osnov da se te odluke Srbije o vraćanju hrvatske imovine preispituju - ističe Simić.

NI STRAZBUR NE POMAŽE

Oko 200 srpskih firmi vrednih 1,8 milijardi evra nalazi se u Hrvatskoj, a prema rečima Miodraga Linte, predsednika Saveza Srba iz regiona, teško da će ikada ova imovina biti vraćena.

Foto: Medija centar Beograd

Miodrag Linta ne gaji optimizam da će nam firme biti vraćene

- Dosta srpskih firmi je tužilo organe u Hrvatskoj. Nadali su se da će svoja prava da ostvare pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, ali ovaj sud ne priznaje događaje koji su se dešavali pre 1997. Naše firme pozivaju se na Bečki sporazum o sukcesiji, tačnije na ankes G, kojem se jasno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koja su imali 31. decembra 1990, ali Hrvatska, koja je 2004. godine ratifikovala sporazum, za ovih 14 godina nije učinila ništa da on zaživi - objašnjava Linta.