BORBA DAVIDA I GOLIJATA 25. OKTOBRA: Vučić sam protiv opozicije, Mila, Kurtija, Spajića, Plenkovića, regionalnih medija i tajnih službi - I SVE IH POBEĐUJE!

Ako ste mislili da ste u politici, otkada politika i istorija postoje, vidjeli baš sve — grdno ste se prevarili. Pred nama je datum koji će ostaviti dubok trag u novijoj političkoj istoriji Balkana. 25. oktobra slijedi rasplet kakav do sada nije zabeležen:

Na jednoj strani stoji sam jedan čovek — Aleksandar Vučić, a na drugoj stoji nikad viđena, nikad otvorenija i nikad bezobzirnija koalicija svih onih kojima smeta jaka, suverena i ekonomski nezavisna Srbija.

Ovo više nije obična politička utakmica, niti klasično odmeravanje snaga vlasti i opozicije. Ovo je izvorna borba Davida i Golijata.

Svi na jednoga: Monstruozni pakt protiv Beograda

Pogledajte tu listu i biće vam jasno koliki je ulog u ovoj igri. Udruženi u zajedničkom frontu protiv Vučića, rame uz rame stoje:

* Unutrašnja opozicija u Srbiji, spremna na pakt sa bilo kime samo radi dolaska na vlast;

 
* Političko Sarajevo i Priština na čelu sa Aljbinom Kurtijem, koji ne kriju da im je slaba Srbija jedini cilj;
 
* Zagreb i Andrej Plenković, koji iz dana u dan ispostavljaju nove ultimatume;
 
* Milo Đukanović, Milojko Spajić i veći dio političke Podgorice, koji otvoreno ili prikriveno drže tercu ovoj regionalnoj hajci;
 
* Delovi Brisela i moćnih evropskih obaveštajnih službi, kojima ne odgovara lider koji misli svojom glavom i ne klima na svaki mig sa strane.
 
* Svi regionalni mediji pod kontrolom centara moći, koji vode bespoštedni medijski rat protiv Beograda;

Pitanje koje se postavlja jeste prostodušno, a poražavajuće za sve njih: Koliko mora biti jak jedan čovek i koliko mora biti stabilna država koju vodi, kada je protiv njih morala da se podigne čitava regionalno-evropska mašinerija?

Zašto im smeta Aleksandar Vučić?

Ne spaja ovu šarenu i neprirodnu koaliciju nikakva ljubav, niti briga za demokratiju. Spaja ih gola kalkulacija i strah.

Smeta im Srbija koja gradi auto-puteve, koja podiže plate i penzije, koja ne savija kičmu u Briselu i ne uvodi sankcije saveznicima. Smeta im Vučić jer odbija da ponudi „besplatan sir iz mišolovke“, onaj isti sir koji Aljbin Kurti i regionalni sponzori nude u zamenu za predaju Kosova i Metohije i potpuno gašenje srpskog suvereniteta.

Oni ne ruše Vučića zato što je slab, već upravo zato što je prejak bedem za sve njihove regionalne i geopolitičke projekte na Balkanu.

Neravnopravna borba u kojoj narod daje zadnju reč!

Na papiru, logika i resursi su na strani te udružene armije. Imati protiv sebe i Prištinu, i Zagreb, i Sarajevo, i političke krugove Podgorice, pa još i moćne briselske kabinete i medijske mašinerije — deluje kao neravnopravna borba u kojoj pojedinac nema šanse.

Ali ti kalkulanti iz fotelja zaboravljaju samo jednu, najvažniju stvar: u ovoj borbi ne odlučuju obaveštajne službe, niti zagrebački i briselski kuloari. Zadnju rieč daje narod!

Nije ovo prvi put da se srpski narod nalazi pred izborom između tuđeg diktata i sopstvene slobode. Predstojeći okršaj 25. oktobra neće biti samo politička pobeda, već istorijski trijumf jednog čoveka koji je postao simbol otpora i slobode pred najezdom SVIH.

Kada se prašina slegne, ostaće samo jedna istina: možete ujediniti sve sile regiona i Evrope, ali ne možete pobediti volju naroda koji je odlučio da ide uzdignute glave!
25. oktobar neće biti samo još jedan datum u kalendaru. Biće to pečat na još jednu istorijsku pobedu Aleksandra Vučića — pobedu čoveka koji je postao simbol otpora i narodnog prkosa pred najezdom SVIH.

(BORBA)