EPIDEMIJA DEBELIH: Alarmantni podaci, svaki četvrti Srbin gojazan

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Koliko se poslednjih decenija gojimo, govori i podatak da je 1975. u našoj zemlji bilo samo 8,8 odsto debelih, a da je od 1990. do danas broj onih sa izrazitim viškom kilograma dupliran . Što je najgore, debljina je uzrok svake druge smrti u Srbiji, jer utiče i na srce, i na dijabetes, i na razvoj karcinoma.

Biće još gore

Prema podacima kampanje "Teži ka ravnoteži", koju su sproveli Ministarstvo zdravlja i Privredna komora Srbije, samo u narednih godinu i po dana broj debelih u Srbiji će se dramatično povećati.

- Oko 25 odsto građana Srbije trenutno se smatra gojaznim, a već 2020. taj broj će skočiti na 38 odsto. Prema procenama, tada bi 44 odsto muškaraca i 31 odsto žena moglo da ima indeks mase veći od 30, što znači da imaju očigledan višak kilograma - piše u istraživanju.

 

 

Specijalista opšte prakse dr Nevenka Dimitrijević kaže da je ova statistika više nego alarmantna, jer je debljina jedan od ključnih uzroka svake druge smrti u Srbiji.

- Svest građana mora da bude mnogo veća i da shvate da je gojaznost veoma opasna bolest. Ona može da bude uzrok niza drugih oboljenja, utiče na srce i pritisak, na pluća, izaziva šećernu bolest, okidač je za karcinome, a često vodi i u psihozu. Praktično, svaka druga smrt u Srbiji direktno je povezana sa viškom kilograma. Posebno je loše to što je među gojaznima sve više školske dece, koja time dobijaju predispozicije za neko hronično oboljenje već u ranoj mladosti - kaže dr Dimitrijević.

Loša ishrana

Nutricionista Jovana Srejić upozorava da osnovni problem gojaznosti nije u tome što Srbi mnogo jedu, već što se veoma loše i nekvalitetno hrane.

- Naši ljudi dosta rade, pa nemaju vremena da osmisle svoje obroke. Umesto da jedu zdravo, obično uzmu nešto s nogu, neku brzu hranu prepunu masti i ugljenih hidrata. Forsira se testo, instant jela, jeftino meso, a izbegavamo voće, povrće, ne pijemo dovoljno vode i ne bavimo se fizičkim aktivnostima. Zato se sve više gojimo, procenat onih sa indeksom mase preko 30 raste rapidno iz godine u godinu, a do 2050. imaćemo pravu epidemiju debelih - napominje Srejićeva.

 

Najmanje sat vremena fizičke aktivnosti Prof. dr Sanja Mazić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu smatra da je za smanjenje ove statistike od značaja i umerena fizička aktivnost, naročito kod mladih. - Potrebno je upražnjavati najmanje 60 minuta umerene fizičke aktivnosti, po mogućstvu svakog dana. A koliko je važan zdrav način života, potvrđuju i brojne naučne studije. Njima je dokazano da dužina života posle 50 godina starosti u velikoj meri zavisi od pet faktora kao što su nekorišćenje duvana, optimalna telesna težina, redovno vežbanje, izbalansirana ishrana i umerena upotreba alkohola - ističe Mazićeva.