Naučnici dokazali da kakimo plastiku

Foto: pixabay.com

Ono što je posebno alarmantno jeste da plastika nije nalažena u ljudskom izmetu prilikom ranijih sličnih istraživanja, što znači da je plastika odnedavno u većoj meri ušla u lanac ishrane. Vođa projekta dr Filip Švabl sa Medicinskog fakulteta u Beču istakao je da je neophodno sprovesti dalja istraživanja kako bi se ustanovilo kako plastika utiče na zdravlje ljudi.

- I najmanje čestice mogu stići do krvotoka, limfnog sistema ili jetre, što može da prouzrokuje oštećenje creva i utiče na to u kolikoj meri telo upija hranljive materije - naveo je Švabl.

U ljudskom izmetu otkriveno je nekoliko različitih vrsta plastike, veličine od 50 do 500 mikrona, najviše polipropilena i PET (polietilen tereftalata).

Nutricionistkinja Branka Mirković kaže za naš list da smo plastikom preplavljeni, te ne čudi što je pronađena i u ljudskoj stolici.

- Zanemarujemo činjenicu da se gotovo sva hrana danas pakuje upravo u plastici. Bilo da je to tuna, sok ili kačkavalj. Čak se i suhomesnato prodaje u plastici. Ta plastika potom dospe do creva. Sve što creva ne uspeju da propuste vraća se u krvotok, pa plastika može negativno da utiče i na jetru, srce, a posebno digestivni trakt - navodi naša sagovornica.

Ona dodaje da bi delimično rešenje moglo da se pronađe u staklenoj ambalaži.

80 odsto odbačene plastike završi u životnoj sredini i na deponijama, odakle dospeva u prehrambeni lanac

85 hiljada tona plastike pluta na području Tihog okeana

1,6 miliona kilometara kvadratnih zauzima otpad

99 odsto otpada širom planete čini plastika

29 odsto plastičnog otpada na planeti bace Kinezi