NEOBIČNA ODLUKA: Izabrao da ostane u zatvoru zbog OVIH LEPOTANA

Foto: Tanjug/M. KAROVIĆ

Zatvor u Sremskoj Mitrovici

Pošto je pre dve godine izdržao kaznu u KPZ Sremska Mitrovica, radeći u ergeli koja pripada zatvoru, kada je došlo vreme da izađe, shvatio je da ne želi da se odvoji od konja.

Razgovarao je sa zavodskom upravom, podneo zvaničan zahtev i dobio posao u lokalnom konjičkom klubu Srem koji su, inače, osnovali zaposleni u KPZ, pišu Večernje novosti.

Tako je Bojan, sada kao slobodan čovek, ostao da radi na Hipodromu, s prelepim lipicanerima.

- Kao dete imao sam pastuva. Kada je uginuo, nisam mogao da ga prebolim. Posle sam otišao, kao devetnaestogodišnjak, u Austriju. Radio sam u privatnoj ergeli tri godine. Dresirali smo konje i pripremali ih za snimanje filmova - seća se.

O onome zbog čega je dopao zatvora i o kazni, ne želi da govori. Taj deo života ostao je iza njega.

Danas je, kako sam kaže, presrećan jer mu je zavodska uprava dala šansu da počne život iz početka, skrasi se, školuje, stekne sigurnost, zasnuje porodicu.

- Zahvaljujući podršci upravnika i zamenika, dobio sam posao u Konjičkom klubu. On je prestao sa radom 2001. godine, kada su izgoreli štala i pehari, ali je obnovljen pre tri godine. Organizacija "Help" pomogla je da se kupi neophodna oprema: sedla, uzde i ostalo.

Foto: pixabay.com

Platili su mi i školu za operativnog trenera jahanja. Zavod je pomogao, pa sada radim dresuru konja i vežbam sa polaznicima škole jahanja - priča sagovornik.

Inicijator obnavljanja konjičkog sporta i aktiviranja Hipodroma bio je upravnik KPZ Aleksandar Alimpić. 

Odnedavno na Hipodromu vežbaju i preskakanje prepona, a plan im je da se bave hipoterapijom, odnosno terapeutskim jahanjem. To je posao za koji je, prema rečima našeg sagovornika, potrebno naporno raditi sa lipicanerima dve i po do tri godine, posle čega dobijate životinje koje ne reaguju ni na jedan nagli pokret deteta sa posebnim potrebama, na uzvike, ni ugrize, a kada dete počne da klizi, uvežbani su da se ukopaju u zemlju i ne pomere se kako bi sačuvali mališane od povreda.

Ergela postoji još od vremena čuvene vladarke Marije Terezije, a Zavod je dobio lipicanere posle Drugog svetskog rata, kada je počeo da razvija autohtonu rasu. Danas ih ima četrdesetak.