OVAKAV KLIMATSKI SCENARIO ČEKA SRBIJU: Spremite se na katastrofalne promene

Foto: pixabay.com

Rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragana Radulović ističe da više od pet milijardi evra iznosi šteta od posledica klimatskih promena u Srbiji od 2000.godine do danas i da je 70 odsto tog iznosa izazvano sušama.

Ona napominje da Ministarstvo priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja koja će odrediti prioritetne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ponuditi mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. 

- Kao kandidat za članstvo u EU treba da uskladimo zakonodavstvo sa EU, tako da će Strategija biti izrađena po uzoru na dokumenta EU, a omogućiće i naučnoj zajednici, civilnom sektoru i privredi da učestvuju u njenom definisanju - rekla je Radulović i dodala da se takva dokumenta donose za period do 2050.godine.

U toku je, kaže, i izrada Zakona o klimatskim promenama čije se usvajanje očekuje do kraja godine, a kojim će se sve sektorske strategije i planovi uskladiti sa Strategijom niskougljeničnog razvoja.

Govoreći o prilagođavanju novim klimatskim uslovima, Radulović navodi da Izveštaj Republike Srbije, sačinjen prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama, sadrži preporučene mere za sektor poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, zdravlja...

U Izveštaju se navodi da će promena temperature i padavina uticati da do kraja 21. veka kulture kao što su pšenica, kukuruz i soja sazrevaju od 20 do 30 dana ranije.

Procene su da bi kukuruz, na primer, mogao da sazreva čak dva meseca ranije što bi uticalo na kvalitet i kvantitet prinosa, ali i na planiranje proizvodnje i vreme obavljanja radova na polju.

Porast temperature do kraja veka posebno će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i nedostatak padavina smanjiti koren, a time i proizvodnju šećera po hektaru.

U sektoru energetike, koji emituje čak 80 odsto ukupne emisije gasova sa efetkom staklene bašte neophodno je, kaže Radulović, povećati energetsku efikasnost i upotrebu obnovljivih izvora energije. 

- Postoji problem sa implementacijom mera jer sektori još uvek ne prepoznaju klimatske promene ni kao problem niti kao šansu za razvoj - zaključuje Radulović.

Međutim Ðurđević navodi da se, čak i ako Sporazum uspe, očekuje rast temperature za jedan stepen što će uticati na promene klime u narednih 20 do 30 godina, a to znači da će ekstremni vremenski uslovi poput suše iz 2012. godine kada su ''prepolovljeni poljoprivredni prinosi ,a ekonomija izgubila skorodve milijarde dolara, biti sve češći.

Zbog jake suše te godine se, podseća Ðurđević, u kukuruzu pojavio aflatoksin koji se kroz ishranu stoke preneo u mleko u koncentracijama znatno većim od dozvoljenih što je tada, kako kaže, izazvalo ''manju političku krizu''''.

Sagovornik upozorava i na to da će zbog svih o0vih promena u drugoj polovini 21. veka nestati blizu 90 odsto bukovih šuma. 

- Ako se nastavi postojeći trend klimatskih promena, bukove šume će ubrzano nestajati. Zbog porasta globalne temperature biće ugroženi i ekosistemi na visokim planinama koji zbog izmenjenih ekoloških uslova neće moći da migriraju ka višim visinama - objašnjava Ðurđević.