OPASAN KOROV HARA BEOGRADOM: Zbog ovakvog vremena alergije će nam doći glave

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Leto koje je do sada više podsećalo na jesen, sa dosta pljuskova i lokalnih vremenskih nepogoda, olakšalo je mučan period za alergične i donekle uticalo na smanjenje upornog polena biljaka.

Ipak, temperature vazduha rastu što pogoduje cvetanju ozloglašenog korova, posebno ambrozije, čija koncentracija je prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (merna mesta na Novom Beogradu i Zvezdari) u porastu, a najveća se očekuje već od sredine avgusta.

- Kišno leto znatno je uticalo da se znatno manje osoba javljalo zbog alergija no prošle godine u ovo vreme. Međutim, sa prvim dužim sunčanim periodima biljke nastavljaju svoj biološki tok - kaže Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za polen Agencije za zaštitu životne sredine.

Najjači udar polena ambrozije je tradicionalno od sredine avgusta do sredine septembra.

- Polen ambrozije raste, bez obzira na kišu, i ovaj korov bi trebalo shvatiti veoma ozbiljno. Njena prisutnost kreće se u proseku 93 dana godišnje, dok je kopriva prisutna 145 dana. Ipak, ambrozija je znatno opasnija, zbog visokog alergenog potencijala koje njeno zrno ima - objašnjava sagovornica.

Beograđani koji znaju na šta su alergični trebalo bi već sada da pripreme anithistaminike (lekove protiv alergija), naravno, uz konsultaciju sa lekarom, ali i da se pridržavaju saveta stručnjaka kako bi što lakše “pregurali” predstojeći period.

- Promenljivo vreme može da zavara ljude, mnogi mogu da se prehlade ili dobiju virusnu infekciju, i onda uzimajući “na svoju ruku” lekove, misleći da je u pitanju alergija, dodatno pogoršaju zdravstveno stanje. Takođe, ljudi mogu razviti otpornost na antihistaminike ako su jedan isti uzimali, recimo, dve godine, te je potrebno bar jednom godišnje otići kod alergologa - savetuje Mitrovićeva.

Osim što je prestonica prepuna korova ambrozije, dodatni problem je što polen može da preleti i više stotina kilometara. Prošle godine u Beogradu je, u vazduhu, izmereno 68 polenovih zrna po kubnom metru, a granična vrednost je 15.