Najuspešnija srpska naučnica SVIH VREMENA otkriva svoju tajnu

Foto: Privatna arhiva

Dr Gordana Vunjak Novaković

Predvodila je tim sa Univerziteta Kolumbija koji je od matičnih ćelija uspeo da napravi srčani mišić koji se ponaša isto kao srčani mišić odraslih osoba. Ona je prva Srpkinja koja je postala članica Nacionalne akademije nauka SAD, u kojoj se nalazi više od 300 nobelovaca.

Trostruki je akademik i najviše citirani srpski naučnik u istoriji sa više od 15.000 citata na ISI Web of Science i više od 25.000 citata na ISI Google Scholar. Redovni je profesor bioinženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija (Njujork) i rukovodilac je Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva (Univerzitet Kolumbija), u kojoj radi 38 istraživača. Ima 84 patenta i član je Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Zove se dr Gordana Vunjak Novaković.

- Projekat pravljenja srčanog mišića od matičnih ćelija smo realizovali posle 25 godina intenzivnog rada na inženjerstvu tkiva za primenu u regenerativnoj medicini i trebalo nam je još pet godina da ga završimo.

Srčani mišić koji smo pravili, u to vreme od pacovskih ćelija, svake godine je bio sve bolji - kucao je u ritmu srca, provodio električne signale, ali je bio i dalje veoma daleko od pravog srčanog mišića. Ovo je jedan od najvećih rezultata koje smo ikada postigli u fundamentalnim biološkim istraživanjima i veoma smo ponosni da je rad izašao u časopisu Nature - objašnjava prof. dr Vunjak Novaković.

Foto: Privatna arhiva

Bioreaktor. Da bi se napravile anatomski precizne kosti glave i lica, napravljen je ovaj bioreaktor, koristeći snimke konkretnog pacijenta. Unutra u sredini nalazi se materijal (napravljen u anatomskom obliku), u koji se uvedu ćelije (dobijene od pacjienta) da bi se napravila "kost po meri"

Na pitanje u čemu se ogleda najveći značaj ovog otkrića, odgovara:

- Značaj je dvostruk. Kroz proces koji nas je doveo do srčanog mišića čije su molekularne, strukturne i funkcionalne osobine bliže nego ikada normalnom zdravom srčanom tkivu, došli smo do sasvim novih saznanja o razvoju srca. Praktični značaj je da taj mišić zbog svoje velike sličnosti sa normalnim srcem može da se koristi za farmakološka ispitivanja.

Foto: Privatna arhiva

Da li to znači da će uskoro moći da se napravi ljudsko srce koje će u potpunosti moći da zameni bolesno?

- Ne verujem da će se to desiti još dugo. Srce je zaista kompleksno, sa svoje tri milijarde ćelija različitih vrsta i električnim signalima koji sinhronizuju otkucaje srčanog mišića (oko tri milijarde tokom prosečnog životnog veka), koji pumpaju krv kroz krvne sudove. U principu, klinička primena tkiva gajenih u laboratoriji u regenerativnoj medicini prolazi kroz veoma dugu proceduru - oko 15-18 godina. Mi smo ispitivali da li se mogu iskoristiti pozitivni efekti srčane terapije (obnova srčanog mišića i krvnih sudova) bez negativnih efekata (aritmije).

Pre nekoliko godina ste postali dvostruki američki akademik. Izabrani ste u Nacionalnu inženjersku akademiju i u Medicinski fakultet, koji čine Nacionalnu akademiju nauke SAD. Jedina ste Srpkinja koja je postigla takav uspeh. Koliko su vam za dalji rad i profesionalni napredak značila ova priznanja?

- Sad sam i u Američkoj akademiji inovatora, što je rezultat velikog broja realizovanih patenata. Naravno, presrećna sam zbog tih velikih i neočekivanih priznanja - zbog sebe, kolega i studenata i naše Srbije. Ima nekoliko razloga zašto su članstva u akademijama velika stvar. Članstvo donosi ugled instituciji u kojoj radimo i privlači kvalitetne profesore i studente. Konačno, to je priznanje disciplini kojom se bavimo. Prošle godine se i na Kolumbiji desilo nešto specijalno. Mi imamo oko 4.000 profesora, od kojih vrlo mali broj, oko osam aktivnih i osam penzionisanih, dobija titulu univerzitetskog profesora po izboru predsednika univerziteta. Trenutno imamo pet univerzitetskih profesora sa Nobelovom nagradom. Ja sam prvi inženjer u istoriji Kolumbije koji je dobio to zvanje. 

Foto: Privatna arhiva

Slika iz 2012. godine, sa prijema koji je Kolumbija napravila povodom izbora dr Vunjak Novaković u Američku Akademiju za Inženjerstvo (jednu od tri nacionalne akademije). Oko nje su studenti iz njene laboratorije

Kako izgleda vaš radni dan?

- Vrlo malo spavam, što je moj recept da stignem sve što bih htela, u poslu i u životu. Obično ustanem jako rano da bih uradila nekoliko važnijih stvari pre odlaska na fakultet. U kancelariju obično stignem oko 9 sati i ostanem do 18-19 časova. Najveći deo vremena radim sa studentima u laboratoriji, saradnicima i kolegama. Jako veliki deo ide i na čitanje časopisa (nauka brzo napreduje i sve je važnije da taj razvoj pratimo) i pisanje radova, knjiga i naučnih projekata. Aktivno učestvujem i u radu naše četiri kompanije. Držim puno predavanja - od početka ove godine sam imala 36 na naučnim konferencijama i na univerzitetima. Tu su i recenzije radova za časopise, editorski poslovi, sastanci različitih komiteta...

Foto: Privatna arhiva

Da li ste u kontaktu sa kolegama iz Srbije i vidite li među mladim naučnicima nekog od vaših naslednika?

- Naravno. Pokušavam da održim veze povremenim posetama Beogradu, posetama mojih kolega i bivših studenata i radom sa kolegama i doktorandima koji dođu iz Srbije. Imamo izuzetno kvalitetne i talentovane mlade naučnike. U srednjoj generaciji je Milica Radišić, poreklom iz Novog Sada, koja je redovni profesor na Univerzitetu u Torontu u Kanadi. Milica je izuzetno uspešna i prava je zvezda u svojoj generaciji. Radimo zajedno od 1999. godine, kada je došla na MIT u Bostonu kao doktorand. Pored naučnih projekata na kojima sarađujemo, osnovale smo i kompaniju "Tara" (nazvanu po planini Tari u Srbiji), koja se bavi ispitivanjem lekova u platformama sa humanim srčanim mišićem. 

Čime se trenutno bavite i da li planirate novi naučni projekat?

- Jedan od trenutno najaktivnijih projekata je regeneracija pluća. Ogroman problem u medicini je nedostatak pluća za transplantaciju. Tokom poslednjih pet-šest godina, u saradnji sa pulmolozima i hirurzima, razvili smo metode za poboljšanje funkcije pluća donora do nivoa prihvatljivog za transplantaciju. Koristeći životinjske modele, pokazali smo da se povređena pluća mogu regenerisati. Kada se istraživanja koja su sada u toku završe, ova tehnologija bi imala za rezultat veći broj pluća za transplantaciju.