ALARMANTNO! Pešaci najugroženija vrsta u saobraćajnoj džungli!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Ti podaci upalili su crvenu lampicu u saobraćajnoj policiji, koja je poslednjih nedelja pojačala kontrolu. Kako Alo saznaje, svakog dana na ulicama Beograda kazni se od 100 do 170 pešaka!

- U saobraćajnim nezgodama sa smrtnim ishodom 40 odsto čine pešaci. Konkretno, od 95 poginulih osoba prošle godine na teritoriji Beograda čak 40 su bili pešaci, dok su 33 osobe poginule kao vozači, a 22 kao putnici u vozilu. Isti trend nastavljen je i ove godine, kada je u prva tri meseca život izgubilo po 11 pešaka i vozača. Zato smo krenuli sa sankcionisanjem pešaka, a takođe smo i pojačali kontrolu vozača i njihovog postupanja prema pešacima - navodi za Alo Nedeljko Munjas, zamenik načelnika uprave saobraćajne policije PU za Grad Beograd. 

Foto: facebook.com/NSU

Patrole saobraćajne policije, kako objašnjava Munjas, postavljene su ciljano na mestima na kojima postoji veliki rizik od nezgoda, što je utvrđeno analizom.

- Patrole su na pozicijama gde ima mnogo pešaka, kao što su lokacije pored pijaca, i gde se razvijaju brzine često veće od ograničene. Posebno su rizične Požeška ulica, zatim Jurija Gagarina i Bulevar Mihajla Pupina u Novom Beogradu, zatim Bulevar kralja Aleksandra, Zrenjaninski put i ulica Vojvode Stepe. Najčešći prekršaji su prelazak van pešačkog prelaza ili kad je na semaforu crveno svetlo za pešake, dok vozače najviše kažnjavamo zbog nepropuštanja pešaka - nabraja Munjas i dodaje da se policajci na terenu trude da fotografišu prekršaje vozača kako bi se skupilo što više dokaza za sud.

Podsetimo, za nepropuštanje pešaka na obeleženom pešačkom prelazu, po nedavno usvojenom Zakonu o bezbednosti saobraćaja, policija podnosi prekršajnu prijavu, a predviđena je kazna od 10.000 do 40.000 dinara.

Podaci saobraćajne policije nameću pitanje - šta je uzrok tolikom broju poginulih pešaka? Pre svega, nedisciplina i svesno kršenje propisa od vozača, smatra saobraćajni veštak Milan Božović.

- Veliki je problem kad pešaci pretrčavaju ulicu ili iznenada promene kretanje i pojave se na kolovozu, jer ih vozač ne očekuje. Jedna sekunda dovoljna je pešaku da se nađe ispred automobila, dok je, sa druge strane, vozaču potrebna jedna sekunda samo za reakciju, odnosno da krene u kočenje ili izbegavanje pešaka. Još ako je vozač u tom momentu pogledao u semafor ili retrovizor, vreme za reakciju se dodatno produžava, što može imati kobne posledice. Na osnovu mog iskustva i veštačenja saobraćajnih nezgoda, mogu da kažem da su u 90 odsto slučajeva pešaci svojim postupcima doveli do nastanka nezgode - objašnjava Milan Božović.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga zašto su pešaci najčešće žrtve u saobraćaju jeste što se nije dovoljno radilo na prevenciji.

- Dugo su u fokusu bili vozači. Kampanje, mediji, kaznena politika bili su usmereni prema njima, što je, realno, dalo rezultat. Mislim da je sada vreme da se krene sa takvim radom sa pešacima. Dobro je što su uvedene neke generalno preventivne mere, kao što je smanjenje dozvoljene količine alkohola na 0,2 promila, i što je povećana kazna za korišćenje mobilnih telefona - smatra Milan Božović.

I Nedeljko Munjas kaže da je za smanjenje broja stradalih pešaka neophodno vreme.

- Ništa ne može preko noći. Bile su potrebne godine kampanja, obilazaka škola, vrtića, našeg ozbiljnog rada da bismo došli do toga da smo u 2017. imali samo jednu žrtvu koja je mlađa od 25 godina. Tako je i sa pešacima. Mi ćemo u svakom slučaju sa ovom akcijom nastaviti tokom cele godine, ali pravi efekat očekujemo u narednoj - zaključuje zamenik načelnika beogradske saobraćajne policije.