SPC I VERNICI DANAS SLAVE PREPODOBNOG TEODORA SIKEOTA I SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA PLATONA BANJALUČKOG

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Foto: Ilustracija

Ali joj se javi u snu sv. Đorđe i izvesti je, da je Teodor namenjen na službu ne caru zemaljskom nego caru nebeskom. I Teodoru se javljao sv. Đorđe mnogo puta bilo da ga pouči bilo da ga spase kakve opasnosti, u koju su ga zlobni demoni stavljali. Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice. Podvig Teodorov nadmašavao je svojom surovošću podvige svih živih podvižnika njegovog vremena.

Mučio je telo svoje i glađu i žeđu i železnim okovima i svenoćnim stajanjem na molitvi. Sve – samo da bi dušu svoju vezao ljubavlju za Boga i učinio je potpunom gospodaricom nad telom. Na Teodorovu ljubav odgovorio je milostivi Gospod ljubavlju. On mu je darovao velike moći nad zlim dusima i nad svima bolestima i mukama ljudskim.

Bio se pročuo na sve strane kao čudotvorni iscelitelj. Zbog velike čistote i duhovnosti bude i preko volje posvećen za episkopa Anastasiopoljskog. Na episkopskoj službi provede 11 godina, i onda umoli Boga, da ga oslobodi te službe, da bi se ponovo posvetio svome omiljenom podvigu. Po tom se vrati u svoj manastir, gde u starosti preda dušu svoju Gospodu, radi koga je dragovoljno mnogo stradao. Skončao je u početku carovanja cara Iraklija oko 613. godine.

Episkop Platon (svetovno ime Milivoje), rođen je u Beogradu 29. septembra 1874. od oca Ilije i majke Jelke (Sokolović). Gimnaziju je učio u Vranju i Nišu, a potom školovanje nastavio u Beogradskoj bogosloviji. Zamonašio se kao učenik trećeg razreda bogoslovije. Po završetku bogoslovije, rukopoložen je u čin đakona i prezvitera i poslat 1896. u Srpsko podvorje u Moskvi gde je nastavio bogoslovsko usavršavanje na Duhovnoj akademiji koju je završio 1901. sa stepenom kandidata bogoslovlja.

Po povratku iz Rusije, postavljen je za starešinu manastira Rajinovca, a ubrzo za suplenta u Beogradu. Za vreme rata 1912. arhimandrit Platon je bio brigadni sveštenik, a u Prvom svetskom ratu vojni sveštenik. Upravnik manastirske štamparije u Sremskim Karlovcima i urednik “Glasnika srpske patrijaršije” bio je od 1932. do 1938. godine. Pored svojih redovnih dužnosti u Sremskim Karlovcima, arhimandrit Platon je bio i starešina manastira Krušedola (1934-1936).

Za episkopa moravičkog izabran je 1936. godine. Za episkopa ohridsko-bitoljskog izabran je 1938, a godinu dana kasnije premešten je u Banja Luku. Kao episkop banjalučki dočekao je početak Drugog svetskog rata. Kada su 4. maja 1941. godine episkopu Platonu naredili da napusti Banjaluku, po pretnjom da će biti uhapšen ako to ne učini, vladika je zamolio rimokatoličkog biskupa Jozu Garića da interveniše kod nadležnog stožernika da mu se omogući boravak još dva-tri dana kako bi se spremi za put. Međutim, već naredne noći (5. maja 1941), ustaše su uhapsile vladiku Platona i odveli ga, zajedno sa protom Dušanom Subotićem, arhijerejskim namesnikom iz Bosanske Gradiške, izvan Banjaluke gde su ih ubili i bacili u reku Vrbanju.

Vladičino iznakaženo telo pronađeno je u selu Kumsalima 23. maja 1941. godine. Prvobitno je sahranjen na vojničkom groblju u Banjaluci, a 1973. prenet je u banjalučku Sabornu crkvu. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1998. godine, episkop banjalučki Platon proglašen je za sveštenomučenika i unet u Imenoslov svetih Srpske pravoslavne crkve.