Šta kaže nauka - da li nikotin izaziva bolesti povezane sa pušenjem?

Autor: Promo

Vesti

11.12.2020

09:30

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Biljka duvana poreklom je iz Južne Amerike gde se gaji duže od 3.000 godina. U Francusku je duvan u 16. veku doneo diplomata Žan Nikot, po kome je nikotin dobio ime. Iako se i ranije u duvanu uživalo na različite načine, cigarete u široku upotrebu ulaze sredinom 20. veka. Do danas je štetnost konzumiranja tradicionalnih cigareta nedvosmisleno dokazana, ali se poslednjih decenija ulažu veliki napori kako bi se podigla svest o bolestima i rizicima koje pušenje cigareta izaziva.

Istraživanja pokazuju da većina ljudi glavnog krivca za bolesti kojima je uzrok pušenje vidi direktno u nikotinu. Međutim, nauka tvrdi da glavna opastnost dolazi zapravo iz duvanskog dima.

Preko 6.000 štetnih materija u duvanskom dimu

U dimu cigarete nalazi se više od 6000 različitih štetnih i potencijalno štetnih materija koje nastaju sagorevanjem duvana. Dim cigarete sadrži i ugljen-monoksid koji, kao što je to slučaj kod pušenja, povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga za milijardu pušača koliko ih trenutno ima u svetu stručnjaci sve češće pominju opciju “smanjenja štete”. Ovaj pojam podrazumeva da svi oni koji ne ostave cigarete razmisle o konzumaciji duvanskih alternativa koje zagrevaju a ne sagorevaju duvan, zahvaljujući čemu ne emituju duvanski dim već aerosol koji ima mnogo manje štetnih materija.

Istraživanja o nikotinu – izaziva zavisnost, ali ne i oboljenja

Za nikotin je dokazano da ova supstanca izaziva zavisnost kod pušača i ukoliko se uzima u ogromnim količinama, može biti toksična. Ali, ni u jednoj studiji do sada nije potvrđeno da se upravo nikotin dovodi u vezu sa bolestima koja nastaju pušenjem tradicionalnih cigareta, odnosno da sam po sebi ne izaziva teška oboljenja.

Nauka je takođe dokazala da, prilikom pušenja cigareta, pušač apsorbuje deseti deo nikotina jedne cigarete, odnosno 0,1 miligram, što znači da je potrebno popušiti barem 400 cigareta u jednom danu da bi doza nikotina bila trenutno fatalna.

Naučni podaci o pozitivnom potencijalu nikotina

Naučnici koji su vršili istraživanja nikotina došli su i do nekih vrlo interesantnih podataka, koji pokazuju da u pojedinim situacijama nikotin ima i pozitivne efekte, kao u terapiji za parkinsonovu bolest.

Veliki broj naučnih studija pokušavao je da ustanovi vezu nikotina sa kognitivnim funkcijama u mozgu. Epidemiolog Harold Khan zaključuje u svojoj studiji da osobe koje konzumiraju nikotin imaju 3 puta manje šanse da obole od ove bolesti. Da su dugogodišnja ispitivanja donela prilično pozitivne rezultate govori i velika studija koju finansira Fondacija Majkl Džej Foks.

Potvrđeno je da nikotin smanjuje gubitak neurona koji proizvode dopamin, što dodatno sugeriše da bi mogao da pomogne u lečenju i Alchajmerove bolesti. Preliminarne studije u slučajevima blage kognitivne disfunkcije, pokazale su da nikotin posle par meseci donosi poboljšanje na planu pažnje, pamćenja, i opšteg kognitivnog stanja.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.