Danas je jedan od najvećih praznika: Prirodno je da grad koji je toliko puta rušen slavi Spasovdan kao svoju slavu

Foto: ST/N. MANDIĆ

Goran Vesić

Podsetio je na to da se litija održava od 1403. godine, kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd za prestonicu i kada je Spasovdan i uzet za gradsku slavu.

- Tokom svih ovih vekova slava se manje-više obeležavala. U vreme komunizma nije je bilo, pa je posle 46 godina obnovljena. Patrijarh Pavle je 1993. ponovo poveo litiju u glavnom gradu i otada je s ponosom obeležavamo. Danas je slava svih Beograđanki i Beograđana - naveo je Vesić i čestitao svima  slavu.

Vesić je istakao da ima simbolike u tome što Beograd slavi baš Spasovdan.

- To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Spasovdan se obeležava 40 dana posle Vaskrsa i kao što je Isus Hrist pobedio smrt vaskrsenjem, tako se na Spasovdan ukazao svojim učenicima i rekao im da propovedaju jevanđelje po svetu. Prirodno je da grad, koji je toliko puta rušen, pet puta samo u prošlom veku, slavi Spasovdan kao svoju slavu - rekao je Vesić za TV Prva, saopštila je Gradska uprava.

Ove godine liturgija u Vaznesenjskoj crkvi počela je u 9 sati, nakon čega će se po tradiciji u Skupštini grada preseći slavski kolač i obeležiti slava.

- Poštujemo pravila vezana za socijalno distanciranje, a kao što je poznato, zabranjeno je i okupljanje većeg broja ljudi. Zbog toga smo zajedno sa SPC dogovorili da ove godine ne bude litije. Svima nam je žao zbog toga jer su slike sa litije svake godine sve lepše, budući da imamo konjanike, crkvene barjake, zastave Grada Beograda, uz prisustvo pripadnika vojske i policije - 

Ipak, naš grad će još dugo da živi i očekuje nas još mnogo litija, proslava Spasovdana i ostalih važnih datuma za grad, dodao je Vesić.