Znali smo da će ovo da se desi! Evropska naučnica za Srpski telegraf

Autor: Republika

Vesti

16.04.2020

20:50

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Roza Kastro, viša saradnica za naučnu politiku Federacije evropskih medicinskih akademija (FEAM) iz Brisela, ekskluzivno za Srpski telegraf govori o pandemiji koronavirusa, o tome da li je ona mogla da se predvidi, koliko će trajati i kako vidi odgovor evropskih država, uključujući Srbiju, na širenje KOVID-19.

RepublikaFoto: pixabay.com
Foto: Ilustracija

Ona u intervjuu naglašava da je odgovor Evrope na ovu zarazu mogao da bude bolje koordinisan i brži, ali dodaje da je jedan od razloga za to što je bio takav kakav jeste to što Evropska unija ima ograničena ovlašćenja po pitanju zdravstvene zaštite u državama članicama.

Da li je pandemija koronavirusa mogla da se predvidi?

- Mogla je, brojni stručnjaci za zarazne bolesti i epidemiolozi upozoravali su dugo vremena na potencijalnu pandemiju. U analizi koju sam nedavno uradila zajedno sa Andreom Rendom iz Centra za studije evropske politike (CEPS) mi smo ocenili da su naše vlade i zdravstveni sistemi mogli da budu bolje pripremljeni. Mi smo citirali nekoliko izveštaja koji su objavljeni sa ciljem upozoravanja na potencijalnu pandemiju. Naveli smo da je pre samo nekoliko meseci, u septembru 2019, Nadzorni odbor za globalnu spremnost (Global Preparedness Monitoring Board), nezavisno nadzorno telo koje osigurava spremnost na globalne zdravstvene krize, a domaćin mu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), bio čak mnogo eksplicitniji. Oni su objavili da "svet nije spreman za brzo šireću pandemiju virusnog respiratornog patogena" i podsetili da je "tokom globalne pandemije gripa 1918. obolela trećina svetske populacije i stradalo do 50 miliona ljudi. Oni su tada naveli da "ukoliko bi se slična zaraza dogodila danas sa četiri puta većom populacijom i vremenima putovanja do bilo kojeg dela sveta kraćim od 36 sati, moglo bi da strada 50-80 miliona ljudi".

Koliko će ova pandemija trajati?

- To je teško pitanje na koje naučnici i dalje traže odgovor. Jedan potencijalni odgovor jeste da bi SARS-Cov-2 mogao da sledi put SARS-Cov-1, dakle da traje kratak, ali intenzivan period. Ali stručnjaci su izgleda bliži mišljenju da će SARS-Cov-2 verovatno trajati duže i da bi mogla da usledi njegova sezonska cirkulacija nakon ovog prvog talasa. U studiji objavljenoj u naučnom magazinu Sajens 14. aprila tvrdi se da je ovaj drugi scenario verovatniji. Pre toga će biti potrebno da se odgovori na brojna pitanja, poput toga da li će biti sezonske šeme cirkulacije virusa i koliko dugo traje imunitet na njega. Za sada imamo samo modele raznih mogućih scenarija.

Neophodno je saznati koliko dugo traje imunitet na koronavirus

Da li drugi talas sada počinje u Kini?

- Ja nisam stručna da na ovo odgovorim, ali mislim da odgovor zavisi od nekih od nepoznatih činilaca koje sam prethodno pomenula. Na primer, mi i dalje ne znamo koliko će trajati imunitet ljudi na ovu bolest niti koliko "asimptomatične" osobe (one koje su zaražene, ali ne pokazuju bilo kakve simptome) doprinose širenju bolesti. Svakako, oči celog sveta biće i trebalo bi da budu uprte u Kinu, ali i u druge zemlje koje se spremaju da uklone restriktivne mere nakon prvog talasa kako bi se učilo iz njihovog iskustva. Učenje je ključno tokom pandemije.

Kako ocenjujete dogovor na pandemiju u Evropi i šta treba očekivati do kraja godine?

- Odgovor Evrope mogao je da bude bolje koordinisan i brži. Međutim, kako sam već navela u ranije objavljenoj studiji, jedan od razloga za to bila su ograničena ovlašćenja koja Evropska unija ima na polju zdravstvene zaštite. Postoji šansa da se na tom polju popravi taj status kvo: jača ovlašćenja EU za koordinisanje odgovora na rizike po javno zdravlje i slične donela bi dobrobit zemljama članicama. EU je upravo objavila preporuke kako učiniti naredni korak, odnosno ublažiti mere. Koordinacija između zemalja članica biće ključna za ovaj naredni korak, a ishodi će zavisiti od toga koliko su zemlje članice voljne da međusobno sarađuju u ovoj fazi.

Da li ste upoznati sa naporima koje Srbija čini u borbi protiv koronavirusa i šta biste nam sugerisali?

- Iz dnevnih izveštaja SZO vidim da se u Srbiji beleži značajan broj novih slučajeva. KOVID-19 je već opteretio mnoge zemlje i njihove zdravstvene sisteme. Vidim da je Srbija odgovorila na izbijanje virusa putem više mera zaštite javnog zdravlja, uključujući i društveno distanciranje. Srbija takođe povećava kapacitete za testiranje, što je ključno, kako tokom primene restriktivnih mera tako i u trenutku kada se zemlje pripremaju za ublažavanje tih mera. Osim toga, mogu samo da naglasim potrebu da zaštitite zdravstveno osoblje od prenosa virusa u bolnicama i drugim ustanovama. Zaštita zdravstvenih radnika ključna je za zaštitu pacijenata i zdravstvenog sistem uopšte.

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading