Nora mora na žutu Interpolovu poternicu! Miroslava otkrila detalje iz mučnog života sa mužem koji joj je oteo dete (9)

Foto: nestalisrbija.rs

Eleonora Arežina

Dete je, prema rečima majke, zajedno sa njom trpelo fizičko i psihičko nasilje dok su bile u zajednici sa Norinim ocem, ali maltretiranje nije prestalo ni kasnije zbog čega strahuje da više neće imati priliku da je zagrli.

Tužbu za razvod braka podnela je u Subotici marta 2017. godine, a od maja iste godine ima rešenje subotičkog Osnovnog suda da Nora pripada njoj. To rešenje je priznato u Austriji, ali je dete potom oteto, tvrdi majka, a nadležni u Austriji "nisu reagovali".

- Venčali smo se u Danskoj, živeli smo u Berlinu, zatim u Beču gde se rodila Nora. Odlazimo u Budimpeštu, ali već u Beču je počelo nasilje. Najgore se bilo u Mađarskoj o čemu postoje policijski zapisnici. Davio bi me, napadao nožem, a Nora bi stala između nas i molila ga da me ne ubije. Jednom se zatvorio sa njom u sobu i nije joj dao da jede i pije vode. Morala je da piški u kutiju - priča Miroslava Babić.

Igor Jurić: "Nora mora na žutu Interpolovu poternicu" U registru nestalih u Srbiji Igor Jurić objavio je podatke male Nore, a kaže da je uvek govorio da je neizvesnost u potragama za decom najteža. Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ Igor Jurić - Mi smo naše dete tražili 13 dana i to je najteži period našeg života, a ova majka traži svoje dete već dve i po godine, ne znajući ni gde je, ni kako je, da li je živa. Iskoristila je sve zakonske mogućnosti i pravne okvire, a ostala je bespomoćna i zato joj je potrebna pomoć svih nas. Moramo da se udružimo, da pronađemo malu Eleonoru i da je što pre vratimo majci, gde treba da bude - kaže Jurić i dodaje da Eleonora Arežina mora da se nađe na žutoj Interpolovoj poternici. - Očekujemo podršku MUP-a i Ministarstva spoljnih poslova. To je način da ubrzamo potragu za ovim detetom - zaključio je Jurić.

Prema njenim rečima, ali i sudskim dokumentima, u koje je "Blic" imao uvid, od sredine juna 2016. do 16. februara 2017. Nora je sa majkom živela u Subotici, sve dok otac u Mađarskoj "nije nasilno uzeo njen pasoš i oteo je". Nora je imala nemački pasoš i dva državljanstva, srpsko i nemačko, a otac nije hteo da potpiše za njen srpski pasoš.

- Jedini način da se vrati u zemlju je bio rešenje našeg suda kako bih mogla da za dete izvadim putni list bez njegovog potpisa. Zajedno smo otišle u Budimpeštu 19. februara 2017, ali više nismo bile u stanu sa njim zbog nasilja. On je na silu oteo njen pasoš. Nisam mogla da je vratim u Srbiju, ali sam je bar vikendom viđala. Podnela sam u Subotici tužbu za razvod i krivičnu prijavu za nasilje u porodici. Suprugu Milanu Arežini tužba je u aprilu te godine stigla u Budimpeštu i on je tada oteo Noru - kaže Miroslava Babić.

Malu Noru tražio je Interpol, izlazili su na adresu u Budimpešti, ali je nisu našli. Konačno je u Beču pronalaze kod nepoznate žene koja je izjavila da je "dete otac vratio iz Srbije".

- Interpol pronalazi Noru bez prisustva oca, sa nepoznatom osobom, i ostavljaju je tamo, a pri tom Nora ne govori nemački i nije mogla ništa da im kaže. Ta žena je lagala. Čim sam dobila rešenje da dete pripada meni, otišla sam u Beč i sudija me je uputio na takozvanu Hašku otmicu, zahtev za vraćanje deteta koji se rešava u roku od šest nedelja. Preko našeg Ministarstva pravde sam podnela zahtev za "Hašku otmicu" - kaže Norina majka.

Na ročištu u Beču majku savetuju da je bolje da se ide na priznavanje rešenja suda po kome muž mora da joj vrati Noru. Ali sud u Beču nije obavezao njenog muža da vrati dete.

- U julu 2017. Nora mi šalje poruku da je nazovem, ali da ne kažem Milanu. Bila je u strahu. Celu nedelju smo bile u kontaktu. Čim je sud u Beču priznao rešenje o hitnoj meri, odlazim u Francusku privatnu školu u koju su je upisali protiv moje saglasnosti, jer sam ih obavestila da pripada meni na osnovu sudskog rešenja i da ne smeju da je upišu – priča u dahu Miroslava.

U školi su, međutim, rekli da Nora nije tamo, a ispostavilo se da jeste, dok je "direktor tvrdio da je majci zabranjen pristup školi".

- Pozvala sam policiju, a škola Milana. Muž je doveo obezbeđenje i svojim telom nije dozvolio Nori da mi priđe. Nisam pravila buku jer sam imala dogovor sa našom ambasadom da, uz njihovu asistenciju, uzmem dete, da dobije putni list i da je vratim u Srbiju. Sutradan je nije bilo u školi i od tada je više nisam ni videla ni čula - očajna je majka.

Na kraju dodaje da nikada neće odustati od potrage za svojim detetom:

- Nemam šta da izgubim. Idem do kraja, šta god to značilo. Istina će otvoriti mnoga pitanja, ali spremna sam da učinim sve za moju Noru.