Ovo selo kod Požarevca odoleva crnoj kugi, a recept za uspeh je jednostavan

Foto: www.profimedia.rs

Foto: Ilustracija

Rode u Drmno sleću manje više koliko i u druga sela u okolini Požarevca, ali im je produktivnost znatno veća. U protekle dve godine u Drmnu je rođeno više od dvadeset beba.

Dragan Ivić, predsednik MZ Drmno, kaže da se do današnjeg dana 2019. godine rodilo sedmoro dece.

- Imamo još dva ili tri u najavi ove godine, što znamo. 2018. godine je rođeno jedanaestoro dece koje je prijavljeno na Drmno. Inače je bilo tu još dva, tri deteta koja trenutno nisu prijavljena u Drmnu, žive u Kostolcu ili Požarevcu - kaže Ivić.

Majka Jelena Bačić smatra da treba čovek da uspostavi šta mu je najvažnije u životu, a da su njima najvažnija deca. 

- Nama je ovo treća beba i jako smo zadovoljni - ističe Bačićeva.  

Radna mesta zadržala Drmljane na dedovini

Osim roda i dimnjaci imaju značajan doprinos u pozitivnoj demografiji Drmna. Skoro da nema kuće u tom selu iz koje bar jedan član ne radi u Termoelektranama i na površinskim kopovima Kostolac.

Radna mesta i solidne plate, uz dobru infrastrukturu poput toplifikacione mreže i gradskog vodovoda, zadržale su Drmljane na dedovini.

Petar Rašković kaže da je Drmno dobro selo, samo po sebi.

- Sve imamo što se kaže, ne žalimo se nizašta - rekao je Rašković.

- Selo je razvijeno, mnogo omladine. Izgleda da je takav period naišao trenutno, par godina. Puno dece kao što vidite. Nadamo se da će da se nastavi ovako - kaže Nevena Nikolić.

Damir Damnjanović ističe da standard može da bude "ovakav i onakav", i da je to promenljivo, ali da ako ima ljubavi i uzajamnog razumevanja i poštovanja, brak i porodica mogu da izdrže bez obzira na trenutni standard.

Izuzetak u odnosu na druga sela u požarevačkom kraju 

Drmno je izuzetak u odnosu na mnoga sela požarevačkog kraja, u kojima se godišnje rodi tek po jedna beba.

- Ja sam u poslednje dve godine u Drmnu samo venčao šesnaest mladih bračnih parova. Samo u Drmnu. Znači, verovatno je bilo venčanja i u gradu, po restoranima, ali ja sam obavio šesnaest. To se nije desilo poslednjih petnaest godina - navodi Dejan Stojadinović.

Mnogi žitelji Braničevskog okruga otišli su na rad u inostranstvo, ali se, za razliku od roda, sve manje vraćaju.

Drmljani veruju da će ih rode i dalje posećivati, i da će u njihovim porodičnim gnezdima biti još više dece.