Ko finansira NVO za pravosuđe i u čijem interesu?

Foto: Public

Kada je u pitanju pravosuđe Srbije, UST se zalaže da se napravi jasna razlika između strukovnih udruženja i nevladinih organizacija, jer kako, navode iz tog strukovnog udruženja, u pravosuđu Srbije funkcioniše relativno mali broj strukovnih udruženja, naspram broja nevladinih organizacija koje praktično imaju "monopol" na sprovođenje pravosudnih projekata, a bez praktičnog znanja i iskustva.

Ovaj zakon, kako se navodi u saopštenju UST, ni na koji način ne bi smeo da guši pravo na slobodu udruživanja, već je neophodno da se zna ko je finansijer određenih projekata.

U saopštenju UST ukazuje da su članovi pravosudnih strukovnih udruženja sudije, tužioci i sudijski i tužilacki pomoćnici, koji su ili pravosudni funkcioneri ili državni službenici, pa se njihovo postupanje ograničava na borbu za određena strukovna prava, jačanje pravosudnih institucija, zaštitu ljudskih prava i zalaganje za unapređenje vladavine prava.

Sa druge strane, nevladine organizacije po načinima na koje su formirane i finansirane, zalažu za određene interese i ideje koji često mogu da budu upravo na liniji dnevno političkih razračunavanja.

Mnoge od nevladinih organizacija po svojoj strukturi su takve da zapravo i nemaju pojedince koji su na bilo koji način dublje involvirani u rad pravosudnog sistema, niti imaju iskustva u radu pravosuđa, na šta ukazuju ideje palsirane iz nevladinog sektora. 

Konkretno, UST navodi da pojedini od tih projekata, kako što je aktuelni "Otvorena vrata pravosuđa" direktno i duboko zadiru u treću granu vlasti - sudsku vlast, iako je iz njegovog sporovođenja u potpunosti isključen deo relevantnih pravosudnih institucija koje moraju imati uvid i uzeti učešće u realizaciji takvih projekata.

"Otvorena vrata pravosuđa", koji finansira USAID je, kako tvrdi UST, netransparentan projekat, povodom kojeg ovo udruženje nije dobilo odgovor kako su za njegovo sprovođenje i po kojim parametrima odabrane nevladine organizacije, na čelu sa JUKOM-om.