OBELEŽAVAMO GARAVU SREDU: Ona je "praznik" neženja, a evo zašto baš danas treba pažljivo da gledamo u nebo!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

U našem narodu ovu sredu zovu garava ili svetla i tada se gleda u nebo i čeka se znak. Svetlo nebo i bez oblaka predskazuje dobru, plodnu i bogatu godinu, a ako je oblačno onda nam sledi godina oskudice i bede.

U užičkom kraju veruju da ako neko vidi zvezdu padalicu, da će biti srećan cele godine, dok drugi smatraju da onaj kome je neko skoro umro ako vidi zvezdu padalicu, u stvari vidi zvezdu koja je pripadala pokojniku.

Današnja sreda se u severnom Banatu naziva garava sreda. Naziv je dobila po vedroj povorci koja se kreće po naselju. U povorci su isključivo neoženjeni mladi ljudi do tridesete godine, to jest momci poodmaklih godina koji se još nisu oženili.

Oni idu uz pratnju svirača i kroz selo vuku panj. Kako su nagaravljeni, ova sreda je dobila naziv - garava. Običaj da na garavu sredu neoženjeni budu, ovako javno "predstavljeni" u svojoj lokalnoj zajednici bio je mnogo više zastupljen do početka Drugog svetskog rata.

Običaj koji je vedar koliko i živopisan imao je za cilj da prizove ženidbu momaka i da istakne jedno zdravo narodno uverenje o potrebi i smislu braka.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Ponegde još, kao u jugoistočnoj Srbiji, praktikuje se nešto slično, ali u tim kolonama su i devojke i te povorke se nazivaju "povorke kraljica".

Sreda posle Vaskrsa naziva se i svetla ili bela sreda, a na taj dan u nekim krajevima Srbije idu povorke krstonoša ili litija. 

BLIŽI SE I "ZELENI ČETVRTAK" Jedan od naziva za sedmicu po Vaskrs je i "prazna nedelja". U istočnoj Srbiji se ona praznuje da bi bila rodna godina, da polje ne bude prazno. Posebno se u ovoj sedmici svetkuje zeleni četvrtak. U ovim predelima su, počev od zelenog četvrtka pa do Spasovdana, dakle pet četvrtaka, svetkovali tako što nisu dirali zemlju u polju, odnosno nisu orali, ni kopali, niti uprezali oraću stoku, dok su ostale poslove mogli da rade.