Smrt tinejdžera se nadvila nas Srbijom! Zašto nam se deca ubijaju i kako to da sprečimo?

Foto: www.profimedia.rs

Foto ilustracija

Naime, među decom suicid je uglavnom predvidiv. Na to upućuju promene ponašanja, povlačenje u sebe, slaba intolerancija, a najviše psihički poremećaj.

Devedeset odsto maloletnika koji počine samoubistvo imaju neku vrstu poremećaja, koja često nije prepoznata, pogotovo u malim sredinama - tvrdi Marijana Petrović, specijalista medicinske psihologije i dečji psiholog.

- Dete može duže vremena da bude nezadovoljno i da u jednom trenutku po principu "kratkog spoja" prevlada želja za smrću i da izvrši samoubistvo - objašnjava Marijana Petrović.

 

 

U toj odluci je presudna impulsivnost deteta, koje bez prosuđivanja i bez plana može da se odluči na takav čin.

Adolescencija je buran period Adolescencija je buran i komplikovan razvojni period. - Deca postaju odrasle osobe i sve neophodne transformacije prožimaju celo njihovo psihičko biće i destabilizuju ga - objašnjava dr Vojislav Ćurčić, psihijatar i psihoanalitičar. Prema Ćurčiću, talas samoubistava kod adolescenata koji potresa Srbiju, nažalost, globalni je fenomen: samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti adolescenata u svetu, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. - Jedna od manifestacija adolescentske nestabilnosti je i depresivnost koja se ispoljava potpuno drugačije nego depresivnost odraslih i zato ju je teže prepoznati. Ona se, zapravo, maskira ponašanjem adolescenata, promenom ponašanja kojom se oni od depresije brane. Zato treba biti vrlo oprezan, kada primetimo da se neki adolescent promenio u ponašanju - na primer odustao od uobičajenih aktivnosti, sporta ili druženja, kada počne da popušta u školi ili beži iz nje, kad sate provodi u svojoj sobi slušajući muziku ili igrajući igrice, kada se povlači od vršnjaka ili postaje nezadovljan, napet, svadljiv, nasilan - kaže doktor Ćurčić.

Dakle, svako dete koje pokazuje znake depresivnosti, poput izolacije, osećaja krivice i neprihvatanja kritike, a ujedno je i impulsivno, može da pokuša da se ubije.

Sagovornica savetuje roditelje da ako primete bilo koju od navedenih promena u ponašanju najpre potraže pomoć pedijatra.

- On će dete da uputi u odgovarajuću ustanovu na pregled - kaže Marijana Petrović. - Činjenica je da stručnjake za dečju psihijatriju, neurologiju i psihologiju imamo samo u većim gradskim centrima i da nisu brojni. Ali, to ne bi trebalo da bude prepreka da se potraži stručna pomoć. U zavisnosti od problema dete će biti lečeno kod neurologa, psihijatra ili psihologa.

Kako kaže sociolog i sistemski porodični psihoterapeut Milana Ljubičić suicid dece i mladih u našoj zemlji je u poslednjih 30 godina u stalnom porastu.

- Brojni činioci dovode do toga da dete odluči da se ubije. Stope suicida variraju od društva do društva, i od istorijske epohe do epohe. A razlike postoje i među rasama, nacionalnostima i pripadnicima različitih vera - objašnjava Ljubičić.