NAPRAVILI SU OVE 4 KOBNE GREŠKE! Otkriveno kako je i zašto 5 ISKUSNIH RONILACA NASTRADALO usred pećine! MAJKA JE PRVA DONELA UŽASNU ODLUKU (VIDEO)

Neviđena tragedija pogodila je Italiju 14. maja ove godine kada je javljeno da je grupa iskusnih ronilaca izgubila život na Maldivima.

Kada se spomenu Maldivi, mnogima i padne na pamet ronjenje, pošto je reč o lokalitetu sa kristalno čistom vodom, međutim, i ona u svom podzemnom svetu krije neke tajne.

Pet italijanskih ronilaca izgubilo je život tokom zarona u pećinskom sistemu Šark Kejv kod ostrva Alimata.

Grupa je zaronila na dubinu od oko 50 do 60 metara, a prema dosadašnjim nalazima istrage, ronioci su ušli u podvodnu pećinu iz koje nisu uspeli da pronađu izlaz. Iako je istraga i dalje u toku, sada se pojavila rekonstrukcija koja bi mogla da odgovori na glavno pitanje - kako je došlo do tragedije?

Pogledajte snimak rekonstrukcije tragedije i pročitajte objašnjenje ispod. Ovo za sada "najviše pije vodu" u moru teorija šta se dogodilo roniocima na Maldivima.

 

 

Među poginulima su bili iskusni ronioci, uključujući univerzitetsku profesorku Moniku Verduči, njenu ćerku Đorđu Verduči, Federika Morija, Đanluku Felea i vodiča Žan-Lika Tajnjea.

Dok se čeka na zvanične rezultate istrage, pojavila se video rekonstrukcija koja bi mogla da rasvetli dešavanja oko ove tragedije.

Teorija je da je grupa ronilaca prvobitno planirala samo da pogleda ulaz u pećinu pre izrona, ali je po dolasku do ulaza Monika postala fascinirana samom pećinom jer je sunčeva svetlost i dalje dopirala do prve komore.

Tada se desila prva greška - radoznalost.

Pećina je delovala relativno mala, pa je bilo lako pretpostaviti da mogu da uplivaju i isplivaju za svega nekoliko minuta, zbog čega su odlučili da pokušaju kratko istraživanje.

To im je bila druga greška.

Naravno, neki članovi grupe možda su oklevali, ali je Monika imala najveći autoritet i najviše iskustva u grupi. Ona je bila Đorđijina majka, a ostali su verovatno imali potpuno poverenje u nju.

Što se tiče vodiča Žan-Lika, upravo je on prvobitno predložio pećinu, pa ni on nije imao primedbi na ulazak bez postavljanja sigurnosnog užeta - treća greška.

U početku je sve delovalo u redu. Pećina je bila svetla i prostrana, ali nakon što su prošli kroz peščani tunel koji vodi ka drugoj komori, svetlost je iznenada veoma brzo nestala. Tada su krenuli veliki problemi.

Shvatili su da je ulazak u pećinu bio strašna greška i pokušali su da se vrate.

Međutim, peščana dina zaklanjala im je pogled, a sediment koji su podigli potpuno je zamutio put nazad ka prvoj komori!

Zbog toga su slučajno ušli u pogrešan bočni tunel, koji je veoma ličio na prolaz kojim su prvobitno došli.

I taj tunel je sadržao uzak prolaz koji je izgledao kao da vodi ka izlazu, ali kada su zaronili dublje, grupa je shvatila da nešto ozbiljno nije u redu.

Tunel se završavao slepim krajem. Četvrta i ključna greška - nepovratno su zalutali.

Pošto su disali običan komprimovani vazduh, njihov prostor za grešku bio je izuzetno mali.

Jednostavno nisu imali dovoljno vremena da pronađu pravi izlaz.

Istovremeno, azotna narkoza verovatno je umanjila njihovu sposobnost rasuđivanja, pa im je bilo teško da shvate šta je pošlo naopako.

Ubrzo ih je obuzela panika posle koje je nastupila kolektivna smrt.

Vodič Đanluka, jedini ronilac koji je nosio dvostruke boce, gotovo je izgubio razum. Iako je njegova druga boca sadržala nitroks (mešavina gasova za ronjenje koja sadrži više kiseonika i manje azota nego običan vazduh, op.aut.) sa 32 odsto kiseonika, što na toj dubini nosi veoma visok rizik od akutnog trovanja kiseonikom, više mu nije bilo stalo.

Nakon promene boca, Đanluka je očajnički pretraživao pećinu u potpunom mraku sve dok mu konačno nije nestalo vazduha.

Uspeo je da napusti treću komoru i ponovo pronađe pravi put, ali je tragično potrošio poslednje zalihe vazduha ubrzo nakon što je stigao do prve komore.

To bi objasnilo zašto je njegovo telo pronađeno bliže izlazu nego tela ostalih.

Naravno, sve ovo ostaje samo pretpostavka dok se ne objave rezultati istrage.