NAUČNICI OTKRILI STRAŠNU ISTINU! Danas je najkraći dan u vašem životu (VIDEO)

Naučnici su upozorili da bi sreda mogla biti najkraći dan u vašem životu, jer se očekuje da će rotacija Zemlje biti brža nego ikada pre.

Utvrđeno je da će tri dana ovog leta – 9. jul, 22. jul i 5. avgust – trajati između 1,3 i 1,51 milisekundi kraće od standardnog dana.

Razlog je to što se rotacija Zemlje ubrzala poslednjih godina, a naučnici su taj fenomen uočili pomoću atomskih časovnika tokom 2020. i 2022. godine.

Ovi časovnici su izuzetno precizne mašine koje mere vreme putem vibracija atoma.

Šta utiče na promenu rotacije?

Iako tačan uzrok još uvek nije poznat, naučnici veruju da postoji više faktora koji mogu uticati na povećanje brzine rotacije, uključujući promene u atmosferi, topljenje glečera, kretanje u Zemljinoj jezgri i slabljenje magnetnog polja.

Zemlji je inače potrebno 24 sata, odnosno tačno 86.400 sekundi, da izvrši jednu punu rotaciju, što se naziva solarni dan.

Najbrži dan zabeležen do sada bio je pre tačno godinu dana, 5. jula 2024, kada je Zemlja rotirala 1,66 milisekundi brže od standardnog dana.

Iako skraćen dan možda deluje beznačajno, istraživači su otkrili da promena vremena može uticati na sve, od satelitskih sistema i tačnosti GPS-a do načina na koji uopšte merimo vreme.

Rotacija Zemlje nikada nije bila savršena – neznatno se ubrzava ili usporava tokom vremena.

Međutim, naučnici nisu počeli da beleže te promene sa potpunom preciznošću sve do 1970-ih godina.

Ko meri brzinu rotacije?

Za najnovije procene brzine rotacije Zemlje, astrofizičar Graham Džons sa Univerziteta u Londonu koristio je podatke iz Američke mornaričke opservatorije i međunarodnih servisa za rotaciju Zemlje.

Atomski časovnici su beležili ove brojke, mereći takozvanu dužinu dana (LOD), odnosno vreme koje je potrebno Zemlji da se okrene jednom oko svoje ose – precizno do milisekunde.

Čak i najmanje promene u dužini dana su važne. GPS, mobilne mreže i finansijski sistemi oslanjaju se na preciznost u delićima sekunde. Pomak od samo nekoliko milisekundi može izazvati tehničke probleme.

Pre ovog nedavnog ubrzanja, Zemlja se zapravo usporavala, zbog gravitacionog uticaja Meseca, koji je produžavao naše dane do sadašnjih 24 sata.

Geonaučnik Stiven Majers, profesor na Univerzitetu Viskonsin-Medison, otkrio je da će kako se Mesec udaljava, njegovo gravitaciono delovanje nastaviti da usporava rotaciju Zemlje, pa bi dani mogli postati duži i biti čak do 25 sati, ali tek za oko 200 miliona godina.

Klima i raspodela mase na Zemlji

Od 2020. godine, prirodne sile poput klimatskih promena mogle bi igrati ulogu u ubrzanju rotacije planete.

Vremenski obrasci kao što su El Ninjo i ubrzano topljenje glečera tokom leta mogu doslovno izbaciti planetu iz ravnoteže za mali stepen.

Geofizičar Ričard Holms sa Univerziteta u Liverpulu dodaje: „Na severnoj hemisferi ima više kopna nego na južnoj. Tokom leta, drveće dobija lišće, što znači da se masa pomera sa tla ka gore – dalje od Zemljine ose rotacije.“

Brzina rotacije svakog tela u pokretu zavisi od raspodele mase. To je slično kao kada klizač ubrzava rotaciju tako što skupi ruke.

Još jedan mogući razlog za ovu naglu promenu može biti pomicanje rastopljenih slojeva u jezgri. Zemlja nije čvrsta do svog centra – njeno jezgro je sačinjeno od usijanog, kovitlajućeg tečnog metala.

Kako se taj metal pomera, može menjati oblik i ravnotežu planete.

Naučnici trenutno proučavaju sve ove faktore zajedno – orbitu Meseca, aktivnosti jezgra, okeanske struje i vetrove – da bi otkrili šta se tačno dešava.

Najkraći dani u poslednjim godinama

Počev od 2020. godine, Zemlja je počela da ruši rekorde najkraćih dana.

Te godine, 19. jula, dan je bio kraći za 1,47 milisekundi. Dana 9. jula 2021., zabeležen je isti pad.

U 2022. godini, najkraći dan bio je 30. juna, kraći za 1,59 milisekundi.

U 2023. rotacija se blago usporila i nije bilo novih rekorda.

Međutim, u 2024. godini, brzina se ponovo povećala. Nekoliko dana je oborilo prethodne rekorde, čineći ovu godinu sa najviše uzastopno kraćih dana u istoriji merenja.

Ove procene se zasnivaju na prethodnim posmatranjima i kompjuterskim modelima, uz sistematske korekcije koje uzimaju u obzir prirodne fluktuacije.

Trenutno svet koristi Koordinisano univerzalno vreme (UTC). Povremeno dodajemo prestupnu sekundu kako bismo ostali usklađeni sa sporim promenama Zemljine rotacije.

Ako se Zemlja nastavi brže okretati, stručnjaci će možda morati da ukinu jednu sekundu, što bi bila takozvana negativna prestupna sekunda. To se nikada ranije nije dogodilo.