KAKO JE POTPUNI AUTSAJDER POSTAO NOVI PAPA? Pjetro Parolin sve vreme bio favorit - SVEMU PRETHODILI TAJNI SASTANCI U DOMU SVETE MARTE!

Pjetro Parolin bio je glavni favorit konklave, toliko ubedljiv da je juče oko podneva, posle dva neuspešna jutarnja kruga glasanja, kvota na njegovu pobedu u kladionicama dramatično pala.

Šanse su mu tada bile procenjene na preko 60 odsto, znatno više od početnih 28, s kojima je već bio prvi favorit.

Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini

Uzrok tome mogla bi biti izjava dekana kardinalskog zbora Đovanija Batista Rea, koji zbog godina nije imao pravo glasa, ali je sve vreme bio među kardinalima i mogao je da oseti njihovo raspoloženje. On je juče tokom mise rekao:

- Verujem da ćemo večeras imati papu. -

Tako je i bilo, ali su mnogi tu izjavu protumačili kao sigurnu pobedu njegovog bliskog prijatelja Pjetra Parolina, koga je posebno pozdravio i zagrlio pre ulaska u konklavu. Ali, kao što se često dešava, onaj ko uđe u konklavu kao papa, izađe kao kardinal. Tako je bilo i s Parolinom.

Foto: Shutterstock/Marco Iacobucci Epp

Šta se tačno dogodilo? Kako je potpuni autsajder Robert Frensis Prevost, na koga je kvota bila čak 34, već u četvrtom krugu glasanja postao papa Lav XIV? Iako je konklava zatvorena i svi potpisuju obavezu tajnosti, u Vatikanu i zidovi imaju uši. Prema pisanju italijanskih medija, Parolina su izdali upravo njegovi Italijani – najbrojnija nacija u konklavi sa 19 kardinala. Italijani su, inače, bili i najzastupljeniji među favoritima – čak trojica od petorice glavnih kandidata dolazili su iz Italije: Parolin, Picabala i Cupi. I čini se da su preostala dvojica ili makar jedan od njih odbili da podrže Parolina. Nisu mu ustupili svoje glasove, iako su obojica karizmatične ličnosti koje su mogle imati i desetak glasova.

Posle dva jutarnja kruga, oko 11:45 časova, kardinali su se vratili autobusom u Dom Svete Marte na ručak i odmor. Tu je već Parolin znao da je daleko od potrebnih 89 glasova – uspeo je da skupi samo između 40 i 50. U 15:45 krenuli su nazad u Apostolsku palatu na nova dva kruga glasanja.

Foto: Matteo Nardone / ipa-agency.net / IPA / Profimedia

Tajni sastanci u Domu Svete Marte

Iza kulisa dešavalo se mnogo toga, piše jutros Il Mesaggero. Postojale su frakcije: bergoljisti i antibergoljisti, tvrdi sinodalci i tradicionalisti, umereni konzervativci i veliki broj neodlučnih, uglavnom „peona“ – kardinala s periferije koji su bili posebno dezorijentisani. To što je Prevost izabran već u četvrtom krugu govori da je imao značajnu bazu podrške.

U trenutku kada je bilo jasno da gubi, Parolin je, prema svemu sudeći, odlučio da ne blokira izbore. Umesto toga, postao je posrednik – preko tajnih sastanaka u Santa Marti započeo je gradnju saveza kako bi omogući izbor novog pape. Glasove je preusmerio na Prevosta, okupljajući diplomate i koordinirajući podršku Brazilaca koji su se u početku nadali njegovom izboru.

Prevost je na kraju uspeo da ujedini "sinodalnu struju" – sa Maltežaninom Marijom Grekom i Luksemburžaninom Žan-Klodom Helerihom na čelu – ali i grupu Bergoljista, Francuze, Amerikance, pa čak i svog rivala, Francuza Avelina, koji mu je prepustio podršku.

Foto: Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Diplomata koji se povukao

Parolin, svestan da je njegovo ime postalo previše sporno za obe struje – i bergoljiste i antibergoljiste – promenio je strategiju. Kao institucionalni čovek, povukao se, ali kao diplomata, preuzeo je ulogu posrednika, kako bi ujedinio Crkvu. Operacija je bila vremenski ograničena – svaki dan crnog dima mogao je da produbi podelu i naruši kredibilitet Crkve.

Konzervativci, međutim, nisu želeli Parolina. Mnogi su mu zamerali zbog uloge u pomirljivoj politici prema Kini. Kineski kardinal Zen ga je optužio da vodi „sramnu politiku predaje“ i da „ima otrovan um“. Veliki broj azijskih (23) i afričkih (17) kardinala praktično je bio dovoljan da ga blokira.

S druge strane, Severna Amerika sa 16 kardinala uspela je da se okupi oko Prevosta – čoveka koji je 20 godina služio u Peruu i koga je papa Franjo pozvao u Rim. Bio je prihvatljiv kompromis, i zato je pobedio.

Parolinu nije pomogla ni afera s Vatikanskom bankom, u kojoj je Crkva izgubila oko 85 miliona evra – investicija koju je papa Franjo okarakterisao kao suprotnu crkvenom siromaštvu. Parolin nije bio predstavnik takve Crkve – i zato je izgubio.

Vrlo slično kao i njegov prethodnik Anđelo Skola na prethodnoj konklavi. Ako za njega ne glasaju ni njegovi Italijani, zašto bi ostali – bila je logika većine kardinala iz Azije, Afrike i Amerike, koji su ovoga puta bili brojniji zahvaljujući Franjinim imenovanjima.

I tako je izabran Prevost.