PUTIN GOMILA TRUPE NA GRANICI SA FINSKOM! Ta zemlja se hitno oglasila

Finska, koja je postala članica NATO 2023. godine, pažljivo prati intenzivnu vojnu aktivnost Rusije u blizini svoje granice. Zamenik načelnika generalštaba Oružanih snaga Finske, general-potpukovnik Vesa Virtanen, istakao je da se Rusija priprema za jaču vojnu prisutnost u regionu, što uključuje izgradnju nove infrastrukture i slanje dodatnih trupa. Pre 2022. godine, Rusija je imala oko 20.000 vojnika raspoređenih u blizini finske granice, a sada se očekuje povećanje tog broja.

Finska deli više od 1.300 kilometara dugu granicu sa Rusijom, a zanimljivo je da je u 19. veku bila deo Ruskog carstva. Ova istorijska povezanost dodatno komplikuje savremene odnose i bezbednosne izazove u regionu. Kako se situacija u Ukrajini razvija, zemlje NATO-a, posebno u istočnom delu Alijanse, sve više upozoravaju na potencijalne pretnje koje bi Rusija mogla da predstavlja.

Krajem 2022. godine, tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je sveobuhvatnu reformu vojske koja podrazumeva povećanje broja vojnika i reorganizaciju Zapadnog vojnog okruga. Ova reforma bi mogla imati značajne posledice za Finsku i druge susedne zemlje NATO-a. Naime, podela Zapadnog vojnog okruga na dva nova okruga omogućava Rusiji da razvije efikasniju vojnu strategiju protiv baltičkih i skandinavskih članica NATO-a.

Zabeleženo je da su ruske reforme dovele do formiranja novih vojnih jedinica, uključujući 44. armijski korpus i 69. motorizovanu streljačku diviziju. Ove jedinice su brzo raspoređene na ukrajinsko ratište, dok se očekuje da će 44. armijski korpus ostati stalno raspoređen u blizini Finske. Estonski obaveštajci su primetili da je brzina formiranja ovih vojnih formacija pokazatelj sposobnosti Rusije da brzo reaguje na potrebe na terenu.

U svetlu ovih pretnji, Finska je započela izgradnju više od 200 kilometara duge ograde duž granice sa Rusijom, a radovi bi mogli trajati do četiri godine. Pored toga, Baltik i Poljska takođe preduzimaju značajne mere za jačanje svojih odbrambenih kapaciteta. Poljska sprovodi projekt "Istočni štit", vredan više od 2,5 milijardi dolara, dok su baltičke zemlje počele sa izgradnjom novih odbrambenih struktura poput protivtenkovskih barijera i minskih polja.

Načelnik finske vojske, general Jane Jakola, ukazao je na mogućnost da bi Rusija mogla da "testira posvećenost NATO članu 5", koji garantuje kolektivnu odbranu. Međutim, on je izrazio veru da je napad malo verovatan, ukoliko se preduzmu odgovarajuće mere i održi jedinstvo među članicama NATO-a. Ipak, to jedinstvo se već suočava sa izazovima, naročito nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje posvećenost SAD-a odbrani Evrope, što izaziva zabrinutost među istočnim članicama NATO-a.