EKSKLUZIVNO! Ambasador Ukrajine u Srbiji otkriva ciljeve Kijeva: Ne pristajemo na Jaltu-2 ili Minsk-3, nastavljamo borbu za slobodu i nezavisnost

U novembru 2024. navršilo se 1000 dana od početka ruske invazije na Ukrajinu, što je dovelo do rata punih razmera, u kojem je, prema pojedinim procenama, poginulo i povređeno blizu milion ljudi.

Kakve su perspektive za okončanje najvećeg sukoba u Evropi od kraja Drugog svetskog rata naredne godine, posebno u svetlu dolaska na vlast Donalda Trampa u SAD, promene ruske nuklearne doktrine, kao i dozvole zapadnih zemalja Ukrajini za upotrebu raketa dugog dometa za udare na ciljeve u Rusiji, razgovarali smo sa ambasdorom Ukrajine u Srbiji Volodimirom Tolkačom.

Kako biste ocenili proteklu godinu sa političkog i vojnog stanovišta Ukrajine?

- Kada je u vašoj zemlji treću godinu zaredom u toku sveobuhvatni rat, najveći od kraja Drugog svetskog rata, nekako je bolno, osvrćući se unazad, procenjivati događaje u protekloj godini. Nažalost, kao i prethodnih godina, kao rezultat brutalnih i podmuklih oružanih napada, ljudi u Ukrajini i dalje ginu, kritična infrastruktura je uništena, ukrajinski gradovi se sistematski uništavaju, a zlostavljanje, progon i genocid ukrajinskih građana od strane ruskih okupatorskih uprava nastavlja se na okupiranom delu teritorije.

Istovremeno, važno je da Ukrajina nastavi da pruža otpor ruskom agresoru i da neće zaustaviti sopstvenu borbu za svoju nezavisnost, slobodu, državnost, i što je najvažnije, za sopstvene građane.

Verujte mi, i ovde u mirnom Beogradu, daleko od linija fronta i razorenih gradova, od bombi i raketa koje mogu svakog minuta da vam padnu na glavu, ustajemo i odlazimo u krevet zabrinuti za živote naših najmilijih, dece i roditelja, onih koji nas svakog minuta brane na prvim linijama od navale rašista. Od onih koji su odlučili da su viši, bolji, Bogom dani. "Koji će u raj, a svi ostali će jednostavno da poginu", tako je izjavljivao Putin.

Foto: Tanjug

Šta biste izdvojili kao najveći uspeh, a šta kao neuspeh Kijeva u 2024?

- Ukrajina zahvaljujući usvajanju nestandardnih rešenja i sopstvenim tehničkim razvojem nastavlja sopstvenu borbu protiv zemlje agresora, koja je po teritoriji i resursima veća. Sopstveni razvoj nam pomaže da odvratimo ruske trupe s obzirom na njihovo stalno napredovanje i zauzimanje teritorija Donjecke oblasti. Međutim, ova zauzimanja imaju neverovatno visoku cenu, veliki broj poginulih među ruskim vojnicima, što ne sramoti više vojno-političko rukovodstvo Ruske Federacije i jasno demonstrira percepciju ruskih građana samo kao resursa za postizanje ciljeva, što ni sama ruska strana ne razume, servirajući novu porciju bolesnih gluposti na sastancima ili tokom nedavne Putinove direktne veze sa ruskim stanovništvom.

Uspehom se može smatrati pojava u ukrajinskoj vojsci raketa, dronova sopstvene proizvodnje, vatrene moći čije posledice već osećaju ruske trupe, ruska vojna industrija, vojna infrastruktura, oprema.

Neuspehom mogu da smatram neblagovremeno ili nedovoljno snabdevanje obećanom vojnom pomoći i kašnjenje u odluci da se Ukrajini da dozvola za napad na vojne objekte, skladišta i aerodrome na teritoriji Ruske Federacije dalekometnim oružjem, što nam je značajno pomoglo odvratiti agresora i zaštititi živote ukrajinskih građana. Dakle, nas uništavaju sopstvenim ruskim oružjem, oružjem Irana i Severne Koreje. Možemo odgovarati samo za svoju zemlju, za svoje granice.

Ne znam da li je ovo uspeh ili ne, ali bili smo primorani da prestanemo da verujemo u međunarodne sporazume i ugovore. To je žalosno, ali to je realnost.

Foto: Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Da li će Plan pobede predsednika Zelenskog i naredne godine predstavljati osnov ukrajinske politike u tekućem sukobu sa Rusijom?

- Danas životni zadatak koji treba rešiti jeste da se okonča rat i vrati stabilan mir u Evropu, za šta je zainteresovana i buduća administracija novoizabranog predsednika SAD, Donalda Trampa. Zahvalni smo svim zemljama na podršci "formuli mira" predsednika Zelenskog, koja je usmerena na postizanje ovog cilja.

Plan pobede predsednika Zelenskog, koji jača formulu mira, sastoji se od pet tačaka: 1. Poziv Ukrajine u NATO; 2. Povećanje vojne podrške bez ograničenja upotrebe oružja; 3. Paket nenuklearnih sredstava odvraćanja; 4. Pružanje pristupa partnerima kritičnim ukrajinskim sirovinama; 5. Zamena vojnih kontingenata SAD u Evropi ukrajinskim jedinicama.

Kako naglašava predsednik Zelenski, "ako počnemo da se krećemo po ovom planu, moći ćemo da okončamo rat najkasnije 2025. godine". Implementacija prve tri tačke bi dovela Ukrajinu u povoljnu pregovaračku poziciju tokom pregovora sa Rusijom. Produživanje poziva Ukrajini ne bi stvorilo nikakve obaveze za saveznike u NATO prema članu 5. Međutim, ohrabrilo bi Rusiju da se okrene diplomatiji i potkopalo Putinovu nameru da nastavi rat.

Na kraju, ceo Plan pobede predsednika Zelenskog, "formula mira", zasnovan je na odredbama Povelje UN. Dakle, u velikoj meri želimo jedno, da se vrati sila zakona, da se zakon sile ukine. Mi, ceo svet, potpisali smo Povelju UN i pristali na miran suživot po ovim pravilima.

Foto: Tanjug/AP

Koliko će dolazak na vlast Donalda Trampa uticati na politiku Ukrajine u predstojećem periodu? Mislite li da će se pojačati pritisci na ukrajinsko rukovodstvo da popusti u svojim ratnim ciljevima?

- Nadam se da će se naši američki partneri pridržavati ključnih elemenata koncepta "mir kroz snagu", koji treba da primora agresora na mir i vrati veru u sposobnost međunarodnog prava da obezbedi pravdu i bezbednost. Koncept postizanja "mira kroz snagu" uključuje jasne ključne elemente. Prvo, to je beskompromisno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. Drugo, striktno poštovanje principa "ništa o Ukrajini bez Ukrajine". Treće, poziv Ukrajine da uđe u NATO. Četvrto, potpuno ukidanje ograničenja na isporuku oružja Ukrajini, kao i na upotrebu ovog oružja na teritoriji agresora, odnosno, protiv vojnih ciljeva na teritoriji Rusije.

I još nešto, plaćamo ogromnu cenu, gubimo naše najbolje sinove i kćeri, majke i očeve, da se ne bismo vratili na pretnju potpunog uništenja za 2-5 godina, kada se rašisti oporave i ponovo požele osvetu i sopstvenu veličinu.

Želim da istaknem da Ukrajina neće pristati na uslovnu Jaltu-2 ili Minsk-3, čemu teži Rusija.

Jesu li se promenile okolnosti pod kojima je Kijev spreman da sedne za pregovarački sto i šta su "crvene linije" ukrajinske strane? Da li smatrate da može doći do nekakvog sporazuma sa Moskvom bez priznanja okupiranih teritorija i jakih bezbednosnih garancija za Ukrajinu?

- Ukrajina izražava spremnost za pregovore. Istovremeno, Putina, zapravo, ne zanimaju pravi pregovori, što je suštinski rekao tokom direktne linije sa ruskim građanima u kontekstu uveravanja o ispunjenju svih ciljeva takozvane "specijalne vojne operacije". Potrebna mu je samo pauza da se oporavi, poradi na greškama i akumulira snage da započne novu invaziju na Ukrajinu, ali destruktivniju i moćniju.

Glavni cilj Putinove Rusije je uništenje Ukrajine kao države, Ukrajinaca kao nacije, a ne samo kontrola nad nekim delom teritorije. Ne treba praviti iluzije, međunarodnom zločincu je potrebna cela Ukrajina sa svojim resursima, teritorijom i konačno njeni vredni ljudi koji su navikli da opstaju pod imperijom, pod komunistima, uprkos holodomorima i svetskim ratovima, u epicentru kojih je bila Ukrajina i njen narod.

Da bi sela za pregovarački sto, Ukrajina mora da bude u jakoj pregovaračkoj poziciji. To znači da naši partneri moraju pružiti jasne, pouzdane i praktične garancije bezbednosti, koje će onemogućiti Rusku Federaciju da ponovo napadne Ukrajinu. Pored toga, šef Kancelarije predsednika Ukrajine, Andrij Jermak, je nedavno primetio da je uslov za početak pregovora vraćanje situacije na poziciju od 23. februara 2022. duž linije razgraničenja. Razumemo da su za vraćanje teritorija u granice iz 1991. godine potrebna finansijska sredstva, velika količina naoružanja i obučeno osoblje. Predsednik Zelenski je već izjavio da nećemo vojnim putem vratiti Krim i Donbas, gde će se cena meriti velikim brojem života naših branilaca. Mi ne priznajemo okupaciju i ne odričemo se okupiranih teritorija Ukrajine i naših građana koji su tamo, ali ćemo ih vratiti diplomatskim putem.

Foto: Sarah Meyssonnier / AFP / Profimedia

Kakve su šanse Ukrajine da 2025. godine uđe u NATO? Verujete li da Ukrajina može dobiti nepodeljenu podršku na tom planu?

- Verujem da naši partneri prilično pažljivo proučavaju situaciju i razumeju da je bez Ukrajine nemoguća nova bezbednosna arhitektura u Evropi i svetu. Naravno, dok se rat ne završi, Ukrajinu niko neće odvesti u NATO. Međutim, poziv bi trebalo da bude, što će biti snažan signal za Putina u kontekstu demonstracije o uzaludnosti daljih ruskih planova za okupaciju Ukrajine. Inače, to je u interesu i samih zemalja članica NATO, posebno njegovog istočnog fronta.

Svestan sam razlike u pogledima na NATO ovde u Srbiji i kod nas u Ukrajini. Inače, kategorički sam protiv ruske formulacije u vezi sa širenjem NATO. To nije širenje, već želja slabijih da se uključe u sistem zajedničke zaštite od pretnji ruskog rašizma. Kada je samo vaše postojanje na dnevnom redu.

Podsetimo se da je pre ruske okupacije Krima, bez pojave Girkina i Borodina (građana Rusije) u Donbasu, pitanje ulaska u NATO bilo predmet rasprave među političarima. To je postala nacionalna ideja tek sa početkom ruske agresije. Odnosno, dobila je podršku ogromne većine građana Ukrajine.

Da li strahujete da bi moglo doći do nuklearnog udara na Ukrajinu, nakon promene ruske nuklearne doktrine ili smatrate da je to blef u cilju zastrašivanja?

- Ne, ne verujem u nuklearni napad Ruske Federacije, pošto Putin razume moguće dalje posledice po njega i Rusku Federaciju u celini. Ovo definitivno ne podržavaju vodeće zemlje takozvanog globalnog juga, posebno Indija i Kina. Promene nuklearne doktrine su samo kolektivno zastrašivanje Zapada i PR akcija za unutrašnju rusku publiku. Treba analizirati da pretnja nuklearnog kolapsa u umu ruskog diktatora nastaje kada počinje da gubi na bojnom polju.

Na kraju krajeva, ovo nije pretnja samo Ukrajini ili Zapadu. Ovo je pretnja za sve nas, pa i za Srbiju...

Foto: Andrzej Rostek / Alamy / Alamy / Profimedia

Hoće li Ukrajina nastaviti sa upotrebom raketa ATACMS i Storm Shadow za udare na ciljeve na ruskoj teritoriji?

- Odbrambene snage Ukrajine iskoristiće sva raspoloživa sredstva i mogućnosti da zaštite sopstvenu zemlju i njene građane od ruske agresije. Na kraju krajeva, smešno je misliti da nećemo uništiti rusko oružje, ruske arsenale, aerodrome sa kojih se šalje smrt našim vojnicima, našim gradovima i civilnom stanovništvu Ukrajine.

Da li dalja sudbina Ukrajine umnogome zavisi od nastavka zapadne vojne pomoći o šta očekujete na tom planu?

- Naravno, Ukrajini bi bilo teško bez vojne pomoći Zapada. Zahvalni smo svima koji nam pomažu u ovoj borbi za postojanje. Ne možemo da zaustavimo borbu, jer je za nas odupiranje okupatoru pitanje opstanka naše zemlje, našeg naroda, očuvanja i zaštite života naših sunarodnika, porodica, dece. Siguran sam da će naši partneri i saveznici nastaviti da nas podržavaju u finansijskom, humanitarnom, ekonomskom i vojnom spektru. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da još jednom izrazim svoju zahvalnost za humanitarnu i finansijsku pomoć koju je Srbija pružila u cilju podrške životu u Ukrajini.

Dosta se spekulisalo o dostavi nuklearnog oružja Ukrajini. Smatrate li da je tako nešto moguće, imajući u vidu krah Budimpeštanskog memoranduma?

- U pravu ste, ovo su samo medijske spekulacije. Danas ne vidim takvu priliku. Štaviše, Ukrajina je odgovorna država i jasno ispunjava svoje međunarodne obaveze, što se ne može reći o ispunjavanju obaveza od strane učesnika Budimpeštanskog memoranduma, među čijim potpisnicama je i Ruska Federacija.

Da, svet se promenio. Mi se, takođe, menjamo. Izgubili smo iluzije o snazi sporazuma. Posebno sa Rusijom. Napravili smo ustupke pri razmeštanju Crnomorske flote na ukrajinskom Krimu, samo zarad međusobnog priznavanja granica i nepovredivosti teritorija. Predali smo treći najveći arsenal nuklearnog naoružanja u skladu sa dogovorima, oslanjajući se na snagu reči našeg partnera.

Tako je od 2014. godine, okupacijom Krima i provokacijama u Donjecku i Lugansku, postalo jasno da samo članstvo u sistemu kolektivne bezbednosti može garantovati naše postojanje kao nezavisne države.

Foto: Tanjug/AP Photo/Aurelien Morissard

Ima li Ukrajina snage da izdrži izazove koji je očekuju i kakvo je raspoloženje u javnom mnjenju? Nadate li se da naredne godine može doći do okončanja sukoba, kako je najavio predsednik Zelenski?

- Naravno da je Ukrajincima koji su pod svakodnevnim varvarskim ruskim granatiranjem teško i društvo zaista želi da konačno dođe dugo očekivani pravedni mir, a ne kapitulacija, kako Putin želi. Ukrajina je spremna da se suoči sa izazovima koji je čekaju. Mi se borimo. Uostalom, iza nas stoje naša poginula deca, sećanje njih ne možemo da izdamo.

Šta vidite kao ključni izazov u narednom periodu? Da li bi to moglo biti očuvanje jedinstva ključnih ukrajinskih saveznika na Zapadu?

- U pozadini kontinuirane ruske agresije, važno je sačuvati jedinstvo, kako unutar Ukrajine, tako i među našim saveznicima. Mogućnost zajedničke zaštite ne samo naših građana. Može li se neko u Evropi smatrati bezbednim sa aktuelnom ruskom ideologijom "ruskog mira"? Da li se neko još nada da Putin neće doći u njihovu kuću da ga nauči ispravnom načinu života? Mi se borimo, umiremo, ali opasnost postoji za sve.

Da li Ukrajina ima plan za "dan posle", kada se okončaju neprijateljstva? Šta se bitno menja u njenom geopolitičkom položaju?

- Ratna dejstva mogu uslovno da se zaustave, ali se rusko-ukrajinski rat neće završiti sve dok Ukrajina ne vrati teritorije u skladu sa međunarodno priznatim granicama od 1991. godine, dok Ruska Federacija ne isplati repacije, dok ratni zločinci Ruske Federacije ne budu osuđeni, kao i sveopšte pokajanje Rusa koji su, takođe, odgovorni za agresiju na Ukrajinu.

Ukrajina će nastaviti da radi na jačanju sopstvene odbrane, preduzeće sve neophodno i uvesti reforme za ulazak u EU i NATO i zajedno sa partnerima obnoviti privredu i porušene gradove i infrastrukturne objekte.

Želimo da živimo u zajedničkom evropskom domu. I ne samo da živimo, već da budu njeni ravnopravni članovi.

Šta bi bila Vaša poruka javnosti za narednu godinu?

- U narednoj godini poželeo bih srpskom društvu zdravlje, blagostanje, mir, čvrst i siguran napredak na putu pridruživanja EU. Čuvajte svoje najmilije i najbliže, cenite život i mirno nebo iznad glave. Ne verujte ruskoj propagandi koja na bilo koji način opravdava agresiju. Ovo se ničim ne može opravdati.

Razgovor vodio: Igor Maksimović