RUSI NAŠLI NOVI NAČIN RATOVANJA: Na Finsku su izvršili već 11 napada bez ispaljenog metka?!

Nakon što su Finci zabeležili neverovatnih 11 pokušaja provala u svoje vodotornjeve i postrojenja za obradu vode na južnoj obali, u gradovima Porvo i Helsinkiju, pojavilo se ozbiljno pitanje: da li je to sve slučajno ili Rusi pokušavaju da im otruju vodu u najnovijem modelu hibridnog ratovanja? - piše Foreign Policy.

Odnosi Finske i Rusije - narušeni nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine - postali su još gori otkako se lani Finska pridružila NATO-u, a ruski predsednik Vladimir Putin stavio ih je na listu "neprijateljskih država" i zapretio posledicama.

Iako finske vlasti dosad nisu uhapsile nijednog osumnjičenog niti mogu sa sigurnošću da kažu da se radi o ruskim nemilitantnim akcijama provaljivanja u vodna postrojenja, mogao bi to biti primer tzv. agresije u sivoj zoni, piše Foreign Policy.

Naime, uljez bi mogao vodu da pretvori u izvor bolesti, a osim toga, samim provalama, već da izazove nacionalnu destabilizaciju, paniku i zabrinutost javnosti za sigurnost vode iz slavine.

- Odličan je to primer nemilitantne agresije koju je Rusija usavršila. Kao i koordinisana sabotaža za rušenje francuske železničke pruge neposredno pre početka Olimpijskih igara - pišu.

Ipak, iako sumnjivaca zasad nema, kako kažu finski stručnjaci, malo je verovatno da su provalnici obični kriminalci.

- Ovo nisu vrste provala koje bi kriminalci počinili - rekao je penzionisani general Peka Toveri, bivši šef finske vojne obaveštajne službe koji je sada član Evropskog parlamenta.

Prema njemu, za obične lopove krađa tehnologije na nekim drugim mestima bila bi mnogo lakša. A za ekološke ekstremiste lakše bi bilo da organizuju javni protest, nego da provale pod okriljem mraka. Teroristi, pak, opet traže publicitet - kaže on.

- Fabrike za pročišćavanje vode rekle su da provale nisu normalna situacija i zbog toga su ljudi zabrinuti - rekao je Toveri.

- Jedan od ciljeva ruske agresije sive zone je stvaranje straha. Nemamo dokaza koji pokazuju ko stoji iza ovih akcija, ali naravno da u špekulacijama prst pokazuje na istok.

Kad su Finska i Švedska ušle u NATO, Kremlj je pretio posledicama.

Dosad se zna da Rusi sprovode kibernetičke napade na bolnice i logistiku, a od lani su počeli da dovode veliki broj migranata na finsku granicu tako da je Helsinki morao potpuno da zatvori prelaze.

Osim toga, Rusi su - nagađa se - bili uključeni u misterioznu sabotažu dvaju podmorskih kablova i jednog cevovoda u švedskim, finskim i estonskim vodama, takođe prošle jeseni.

Prema informacijama policije, ukupno je zabeleženo 11 pokušaja provale u finske vodotornjeve i postrojenja za obradu vode.

Provale su počele u Porvu, gradu na južnoj obali, nastavile se u opštini Sipo, blizu Helsinkija, takođe na južnoj obali Finske, gde su napadači pokušali da provale u postrojenje za vodu dve noći zaredom.

Južna obala Finske inače je mirno područje, ali se nalazi blizu Finskog zaliva, prolaza za brodove iz i za Sankt Peterburg što uliva dodatne sumnje.

Provale zasad nisu bile ozbiljne i nisu ciljale najkritičnija mesta, koja su bolje osigurana, informacija je finskih službi.

Provlanici nisu došli do osetljivih delova u postrojenjima za vodu i vodotornjevima, ali je i dalje sumnjivo da su se ti napadi sada intenzivirali.

- Rusija je jednostavno mogla da plati nekim kriminalcima da provale u postrojenja za vodu - samo ne znamo, ali ono što znamo je da provale vežu resurse vlasti i stvaraju strah među ljudima - rekao je Toveri. 

Finska nije prva zemlja koja je doživela napad na opskrbu vodom.

Poznato je, prema informacijama obaveštajaca, da Kina, Rusija i Iran "aktivno traže način kako bi onesposobile kritičnu infrastrukturu SAD, uključujući vodu i otpadne vode".

Prošle godine je, na primer, hakerska grupa Cyber ​​Av3ngers povezana s Iranom preuzela kontrolu nad nekim delovima vodovodne infrastrukture u gradu Aliquippa u Pensilvaniji.

Ove godine, pak, takozvani hakeri povezani s Rusijom pokušali su isto u nekoliko teksaških gradova, kao i kineska državna kibernetička grupa Volt Typhoon.

Dakle, sistemi pitke vode i otpadnih voda privlačna su meta kibernetičkih napada jer su ključni infrastrukturni sektor.

Na kraju, mogućnost da nečija voda bude kontaminira, piše Foreign Policy, opravdan je razlog za brigu.

- Bez obzira na to da li je Rusija povezana s provalama u finske vodene elektrane, i stvaranje problema je već oblik ratovanja. Čak ni invazija nije tako opasna kao trovanje pitke vode - zaključuju.

(Republika/Jutarnji.hr)