VLASTI SRBIJE I MAĐARSKE ODLUČNE: Migrantska ruta pomerena na Hrvatsku i Sloveniju

Godišnji izveštaj za 2023. Agencije EU za sprovođenje zakona (EUROPOL) otkriva da su spoljne granice EU doživele najveći pritisak od 2016. godine zbog ilegalnih migracija i krijumčarenja ljudi. Izveštaj takođe ističe da je, zahvaljujući odlučnoj intervenciji vlasti protiv kriminalnih mreža na Zapadnom Balkanu, došlo do preusmeravanja krijumčarskih aktivnosti sa srpsko-mađarske granice ka Hrvatskoj i Sloveniji krajem prošle godine.

Povećanu aktivnost su otkrile lokalne vlasti u saradnji sa radnom grupom Europol-a. Usledila je zajednička akcija Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, Europol-a krajem 2023. i početkom 2024, kada je uhapšeno 19 osoba koje su vršile krivična dela krijumčarenja.

Ilegalni migranti i krijumčari i dalje koriste sve moguće rute. U Grčkoj je, na primer, razbijena kriminalna mreža koja je proizvodila falsifikovana putna i lična dokumenta (pasoše i lične karte) koje prodavali po ceni od 6.000 evra po komadu. Nekada je više kriminalnih grupa zajedno radilo na ovoj aktivnosti, kako bi se podelila logistika. 

Dešavalo se i da kriminalci nude kompletne aranžmane sa faslifikovanim dokumentima, kartama za avion itd. Otkriveno je više od 50 pokušaja krijumčarenja vazdušnim putem. Grčka policija je u velikoj akciji u martu 2024. zaplenila više od 5.000 faslikovanih dokumenata.

Foto: Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije

Rute Zapadnog Balkana su među najopasnijim kopnenim rutama za ilegalne migrante zbog okrutnih metoda transporta i sakrivanja, što dovodi do nesreća, navodi se u izveštaju.

Europol je podržao više operacija koje su bil usmerene na kriminalce koji “trpaju” migrante u neodgovarajuća vozila i skrivaju ih na opasnim mestima.

Početkom 2023. u Bugarskoj su vlasti uhapsile 92 osobe koje su se bavile krijumčarenjem migranata i za tu “uslugu” tražile i do 10.000 evra po čoveku.

Zajedničkom akcijom policija Bugarske, Rumunije i Nemačke u martu 2024. godine uhapšene su 42 osobe zbog pokušaju krijumčarenja migranata preko Dunava. Kriminalci su naplaćivali krijumčarenje jedna osobe do 5.000 evra, a dešavalo se da u putnički automobil smeste i do 17 osoba. Veruje se da je uhapšena grupa učestvovala u krijumčarenju oko 500 migranata, a korišćena su razna plovila, putnički automobili i terenska vozila.

Organizovani kriminal takođe pribegava nasilju u borbi sa konkurentima, kako bi održali ili preuzeli kontrolu nad regionalnim tržištem. Europol smatra da su krijumčari sa Zapadnog Balkana među najbrutalnijim u primeni nasilja, s tim da su nasilne akcije prisutne i u aktivnostima krijumčarenja iz Francuske ka Velikoj Britaniji.

Policija često zaplenjuje vatreno i hladno oružje. Zanimljivo je da se oružje vidi i na snimcima koje krijumčari postavljaju na internet kao vid oglašavanja olakšanog krijumčarenja ljudi.

Povećani nivo nasilja koje prikazuju kriminalne mreže aktivne na rutama Zapadnog Balkana potvrđuju potrebu za većom usredsređenošću i jačom regionalnom saradnjom u istragama, navodi se u izveštaju Europola.

U vezi sa ilegalnim migracijama Izveštaj Europola za 2023. najviše pažnje posvećuje se krijumčarenju migranata na granici EU sa Rusijom i Belorusijom, zatim krijumčarenju preko Lamanša i ilegalnim aktivnostima za prebacivanje Kineza u evropske zemlje, pre svega Španiju.

Takođe, kao nove pretnje, prepoznaje se korišćenje sajber prostora, društevnih mreža, kriptovaluta i aplikacija koje koriste veštačku inteligenciju.