10 ŽARIŠTA POSTAJU KRVAVI RATOVI U 2018.

Svet

05.01.2018

20:56

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Deset žarišta širom planete preti da u 2018. godini eskalira do neslućenih razmera! To dramatično upozorenje za narednih 12 meseci izneo je uticajni američki magazin Forin polisi (FT), koji u opsežnoj analizi navodi zbog čega određene krize mogu da zaprete svetskom miru i iz lokalnih sukoba prerastu u jedan planetarnih razmera.

- Prethodne godine sukobi su zaoštreni na svim kontinentima, a pogrešnom diplomatijom i pretencioznim potezima političara krize ne samo da nisu umanjene već se njihov kraj i ne nazire. Posledice toga će verovatno uzeti danak narednih meseci - piše FP.

Severnokorejska nuklearna testiranja u kombinaciji sa provocirajućom retorikom Bele kuće pojačali su pretnju od izbijanja razarajućeg rata na Korejskom poluostrvu, i to do neslućenih razmera. Vašington klizi ka vojnoj akciji na koju će Pjongjang sigurno odgovoriti, a žrtava bi, kako prognoziraju analitičari, bilo u ogromnom broju. Osim toga, ogroman teret ponela bi Južna Koreja, kao američki saveznik, a ne bi bili pošteđeni ni Japan i Australija.

6.700 Rohindža ubijeno za samo mesec dana

Veruje se da bi Severna Koreja u slučaju konflikta sa SAD najpre udarila tzv. meke mete u Južnoj Koreji i američke vojne baze razmeštene oko Korejskog poluostrva. Konflikt bi mogao da se prelije i van regionalnih okvira, posebno zbog činjenice da eventualni napad na Severnu Koreju ne podržavaju ni Kina ni Rusija. Ipak, nade u stabilizovanje situacije pružio je korak Južne Koreje da ponudi severnim susedima pregovore.

Trojno rivalstvo vuče svet u pakao

Sukob SAD i Saudijske Arabije sa Iranom mogao bi da raspali i brojna druga žarišta na Bliskom istoku, kao i komplikovane odnose među državama u tom delu sveta. Saudijci i Amerikanci (koji čvrsto stoje uz tradicionalnog iranskog suparnika - Izrael) usmerili su pažnju na arhineprijatelja Iran, naročito nakon završetka borbe sa ekstremistima ISIS u Iraku i Siriji. Zvanični Teheran se zasad dobro drži, ocenjuje FP, uprkos antivladinim protestima i nemirima s kojim se trenutno suočava, a koji su najverovatnije orkestrirani spolja. Međutim, tanka je linija do eskalacije, a okidač mogu biti nove američke sankcije Iranu, potencijalno iransko raketiranje saudijske prestonice ili izraelski napad na Irance u Siriji.

Mjanmar i Bangladeš - genocid uživo

Kriza u Mjanmaru dostigla je vrhunac krajem 2017. zbog brutalnog obračuna budista sa muslimanskom manjinom Rohindža, čijih je oko 650.000 pripadnika masovno proterano u Bangladeša, a na hiljade brutalno ubijeno. Sukob izbeglica bez državljanstva i Bangladešana je veoma verovatan, tvrde analitičari FP i navode, takođe, da postoji rizik i da će se militantne grupe u Mjanmaru pregrupisati i izazvati nove tenzije s Bangladešom koristeći Rohindže kao žrtvenog jarca.

44.322 avganistanska civila najmanje ubijeno u ratu koji traje od 2001. do danas

Postojala su tumačenja da je kriza u Mjanmaru izazvana spolja da bi se omeli kineski planovi o izgradnji novog puta svile s obzirom na to da on obuhvata i Mjanmar. Time u taj sukob bivaju uvučeni mnogo ozbiljniji igrači.

Jemen - glad, kolera i izbeglice

Sa osam miliona ljudi koji se nalaze na ivici gladi, milion osoba zaraženih kolerom i sa više od tri miliona raseljenih lica Jemen ima velike šanse da implodira u 2018. godini. Ta država je uskratila podršku jemenskoj pobunjeničkoj grupi Huti, koju podržava Iran, i tako se okrenula koaliciji predvođenoj Saudijcima. Stoga, Jemen može da bude kolateralna šteta u sukobu Saudijske Arabije i Irana.

Avganistansko bure baruta

Rat u Avganistanu najverovatnije će se intenzivirati ove godine s obzirom na to da je nova strategija SAD prema talibanima agresivnija, ocenjuje FP. Amerika je povećala trupe i broj vazdušnih napada, a avganistanske snage agresivne kopnene udare.

Sukobi su zaoštreni 2017, a pogrešnom diplomatijom i pretencioznim potezima političara krize ne samo da nisu umanjene već se njihov kraj i ne nazire

Sve to se čini uzaludnim jer talibani danas drže najveći deo teritorije zemlje još od 2001, a uz to su i bolje opremljeni. Takođe, u Avganistanu se održavaju izbori ove godine, a svako prethodno glasanje izazvalo je neki oblik haosa.

Sirija još ne miruje

Posle sedam godina rata predsednik Bašar el Asad ima novu nadu zahvaljujući iranskoj i ruskoj podršci. Ali borba nije gotova. Granice zemlje ostaju izvan Asadove kontrole, regionalne i međunarodne vlasti se ne slažu u vezi sa mirovnim rešenjem, a Sirija je arena za rivalstvo između Irana i njegovih neprijatelja.

400.000 ljudi najmanje stradalo

Kako su teroristi Islamske države (ISIS) sahranjeni na istoku, povećavaju se izgledi za eskalacijom na drugim mestima, najviše na severozapadu zemlje, gde kontrolu još drže pobunjenici protiv Asadovog režima. Njih i dalje podržava koalicija predvođena Amerikom.

Trusna afrička oblast Sahel preti Evropi

Afrički region Sahel proteže se na 3.860 kilometara, od Mauritanije do Sudana u Crvenom moru. Poprište je mešovitih sukoba, borbi s džihadistima, ali i krijumčarima. Nakon pada libijskog vođe Muamera el Gadafija, taj region je preplavljen oružjem iz Libije, što lokalnu borbu čini smrtonosnijom. Evropljani prate dešavanja s posebnom pažnjom iz straha od migracija i prelivanja terorizma.

Kongo bez pravog vladara

Odluka predsednika Džozefa Kabile mogla bi da pojača humanitarnu krizu u Kongu, koja je već među najtežim koje su ikada zabeležene u svetu.

3.000 mrtvih u borbama u 2017.

Kabila se izborio da, umesto 2017, organizuje izbore ove godine. Još gori scenario od toga da on ponovo osvoji vlast bio bi pad režima bez adekvatnog naslednika neophodnog za kontrolu turbulentnih područja u toj zemlji.

Drama u srcu Starog kontinenta

Zaraćene strane u Ukrajini postigle su mirovni sporazum 2016, koji je ostao samo mrtvo slovo na papiru.

10.000 ljudi izgubilo život tokom ukrajinske krize

Ukrajinci i snage proruskih boraca na istoku bivše republike SSSR sporadično nastavljaju razmenu vatre, odnosi Zapada i Rusije se ne popravljaju u vezi sa tom krizom u srcu Evrope, a oblasti pod kontrolom ruskih pobunjenika su nefunkcionalne i zavisne od Moskve. Pored tih problema, Ukrajina je suočena i sa dubokom ukorenjenom korupcijom.

Od naftnog giganta do propasti

Venecuela je zapala u još dublju krizu nakon odluke šefa te države Nikolasa Madura da ojača političku moć. Opozicija je eksplodirala, a protesti ne jenjavaju. Očekuje se i da će se u 2018. pogoršati humanitarna kriza u zemlji, a čitavoj stvari ne pomaže uplitanje Amerike i uvođenje sankcija Maduru.

164 osobe poginule u protestima u 2017.

Turbulencija je očekivana i zbog izbora najavljenih za ovu godinu, kao i spekulacija da su u čitavu krizu u stvari prste uplele SAD, koje su želele da iskoriste naftno bogatstvo Venecuele. Inflacija u toj zemlji, inače, iznosi rekordnih skoro 1.000 odsto i narod gladuje, a postoji bojazan da bi slična situacija mogla da zadesi i još neke latinoameričke države.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.