Mađarski general: NATO podržao da postavimo komandanta KFOR, vojna saradnja sa Srbijom dobra i treba je unaprediti

Autor: balkansec.net, Republika

Svet

08.02.2021

10:05

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

U intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu načelnik generalštaba Mađarske vojske general Ferenc Korom otkriva da je njegova zemlja dobila podršku NATO da imenuje komandanta KFOR-a. On ocenjuje da je vojna saradnja sa Srbijom dobra i da je treba unaprediti novim zajedničkim učešćem u mirovnim misijama, kroz programe naoružanja, istraživanja, razvoja i saradnju vojnog saniteta.

Na pitanje kako vidi modernizaciju Vojske Srbije, Korom kaže da su takvi koraci važni zbog spremnosti oružanih snaga za sadašnje i buduće izazove, dodajući da isto čini i Mađarska.

Bezbednosnu situaciju u regionu ocenjuje kao “stabilnu, ali i krhku” a kao najveće izazove navodi migrantsku krizu, povratak stranih boraca terorista, radikalizaciju i hibridne pretnje trećih zemalja. Korom se detaljno osvrnuo i na rad Mađarske vojske i policije u zaštiti granica, pitanje migrantske krize, značaj misija KFOR i EUFOR za Budimpeštu i otkrio detalje programa modernizacije oružanih snaga "Zrinski"

O SARADNJI SA VOJSKOM SRBIJE

Kako ocenjujete vojnu saradnju Mađarske i Srbije?

Naš cilj je da sarađujemo sa zemljama u susedstvu kako bi unapredili stabilnost regiona i ojačali veze naših oružanih snaga.

Bilateralna saradnja sa Srbijom je dobra i napredovala je proteklih nekoliko godina. Imamo uravnoteženu vezu sa Vojskom Srbije na mnogim poljima, od zajedničkih vežbi do obuke i edukacije. Ipak, zbog pandemije smo morali da otkažemo ili odgodimo mnogobrojne vojne aktivnosti, što je imalo posledice i na našu saradnju sa Vojskom Srbije.

Kako se može unaprediti vojna saradnja dve zemlje?

Važno je da unapredimo naš postojeći odnos. Potpisali smo vojno-tehnički sporazum 2019. koji može takođe posluži za dalje jačanje naše saradnje i na planu naoružanja, istraživanja i razvoja.

Mađarski i srpski vojnici zajedno su bili u misiji UN na Kipru do 2018. Voleli bismo da nađemo rešenje i nastavimo naš sinhronizovani rad. Veliki potencijal takođe ima razmena naših iskustava na polju vojnog saniteta. Srbija je zemlja partner NATO-a i mi verujemo da postoji prostor za produbljivanje saradnje i kroz okvire Alijanse i na bilateralnom nivou.

Kako gledate na napore Srbije da modernizuje oružane snage?

Modernizacija oružanih snaga je neizbežna kako bi se odgovorili na sve složenije i nepredvidljivije pretnje i izazove sa kojima se danas suočavamo. Na primer, Mađarska je pokrenula progam “Zrinski”.To je najveći i najsveobuhvatniji program modernizacije u proteklih 25 godina.

Nedavno je pandemija COVID-19 pokazala kako tzv. “događaj crnog labuda” (iznenadni događaj sa velikom efektom, prim.ur.), u ovom slučaju globalna zdravstvena kriza utiče na našu bezbednost. Pandemijska kriza takođe je pokazala da oružane snage imaju ključnu ulogu čak i u slučaju kriza koje nisu vojne prirode. Vojske su značajno doprinele u borbi sa ovom krizom pružajući pomoć civilnim vlastima.

Zato je izuzetno važno da vojske ulažu u modernizaciju kako bi mogle da se suoče sa izazovima današnjice i pripreme za budućnost.

O PODRŠCI NATO ZA MAĐARSKOG KOMANDANTA KFOR-a

Zašto je misija KFOR važna za Mađarsku?

Za nas je NATO kamen temeljac mađarske i evropske bezbednosti. Stabilizacioni napori NATO predstavljaju dobar primer zajedničke privrženosti država članica i partnera da povećaju evropski i globalnu bezbednost. Značaj KFOR-a iz godine u godinu sve je veći i uskoro bi mogao biti najznačajnija vojna misija NATO.

S obzirom da je to NATO misija, mi smatramo učešće Mađarske kao ispunjenje obaveze koja proističe iz našeg obaveza prema Alijansi i koja značajno doprinosi stabilizaciji regiona.

Iz svih navedenih razloga stabilnost Zapadnog Balkana je od najveće važnosti sa Mađarsku. Zato je Mađarska odvojila velike resurse u misiju KFOR na Kosovu i EUFOR ALTHEA u Bosni i Hercegovini. Više od polovine naših vojnika angažovanih u operacijama nalaze se u ovim misijama.

Naš cilj je da pronađemo dugoročno rešenje kroz dijalog, ali i da održavamo mir u regionu. Jedan od načina za podršku tom cilju je naše kontinuirano učešće u misiji KFOR.

Koliko se mađarskih vojnika nalazi u toj misiji, šta je specifičnost vašeg bataljona u KFOR-u?

Glavnina mađarskog kontigenta nalazi se u taktičkom rezervnom bataljonu KFOR (KTBRN) sa dve manevarske čete motorizovane pešadije, jednom četom podrške (uglavnom sa logističkim zadacima) i štabni element komande bataljona. Pored toga, učestvujemo sa raznovrsnim elementima u obaveštajno-osmatračko-izviđačkom bataljonu (ISR) i timu za vezu i monitoring (LMT) koji ima zadatke iz oblasti vojno-civilnih odnosa. Ukupno je angažovano oko 400 vojnika.

KTRBN se nalazi u bazi Novo Selo i pod direktnom je taktičkom kontrolom komandanta KFOR-a. KTBRN može da se razmesti na bilo kojoj tački KFOR-ove zone operacije i nezavisno izvrši bilo koji zadatak ili misiju u dužini do sedam dana, odnosno 23 dana uz angažman nacionalnog elementa za podršku. Nakon mesec dana kontinuiranog angažmana, jedinica mora da bude zamenjena ili drugom jedinicom iz iste zone operacija ili rezervnim snagama sledećeg sloja, a to mogu da budu snage operativne rezerve ili snage strateške rezerve.

U slučaju smanjenja KFOR-a, KTBRN će biti jedina i zadnja manevarska jedinica na terenu pre završetka misije.

Zbog čega Mađarska želi funkciju komandanta KFOR-a?

Zbog svega navedenog KFOR je za Mađarsku NATO vojna operacija visokog prioriteta. U proteklih pet godina Mađarska je dva puta imala funkciju zamenika komandanta KFOR-a.

Već dugo vremena smo među najvećim kontributorima u toj misiji. Proteklih godina dodatno smo povećali naše učešće u KFOR-u odgovarajući tako potrebama NATO-a da popuni praznine u sposobnostima koje su nastale zbog povlačenja više drugih zemalja.

Na taj način mi naglašavamo našu snažnu posvećenost ne samo povećavanju bezbednosti Zapadnog Balkana već suštinski doprinosimo naporima NATO-a da promoviše međunarodnu bezbednost u evroatlantskom regionu i šire.

Kolike su šanse da vas druge NATO članice podrže i kada bi Mađarska mogla preuzeti komandnu funkciju u KFOR-u?

Naša namera zvanično je prihvaćena i odobrena od strane NATO zvaničnika. Zbog toga oko toga više nema pitanja.

Vrlo smo ponosni što će predstavnik oružanih snaga Mađarske biti u mogućnosti da bude zadužen za ovu važnu oblast. Konačnu odluku vrha NATO i podršku naših partnera iz regiona tokom tog procesa smatramo očiglednim priznanjem za sve ono što smo učinili do sada.

O NAJVEĆIM BEZBEDNOSNIM IZAZOVIMA

Koji su najveći bezbednosni izazovi za Mađarsku danas?

Složenost bezbednosnih izazova današnjice je takva da je teško imenovati najveću pretnju. Iako je bezbednosna situacija u Mađarskoj stabilna, zbog naše geografske pozicije izloženi smo bezbednosnim izazovima iz oba strateška pravca i, prirodno, bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu. Cilj mađarske politike je da svaka velika sila bude zainteresovana da Mađarska uspe, i da sve zemlje sa presudnim regionalnim uticajem na naše živote imaju posebno snažan interes za naš uspeh.

U proteklih 10 godina iskusili smo strateške šokove iz oba pravca poput velikog talasa ilegalnih masovnih migracija 2015. i aneksije Krima 2014. godine. Iako smo direktnije povezani sa pretnjama koje potiču sa juga, takođe smo zabrinuti zbog razvoja situacije u istočnoj Evropi.

Tokom ove dekade promenile su se percepcije pretnji građana Mađarske i Evrope. Bezbednost više ne uzimamo zdravo za gotovo. Kako bi unapredili sigurnosne prilike u Mađarskoj i dodatno doprineli naporima stabilizacije na regionalnom i globalnom planu pokrenuli smo program modernizacije “Zrinski” kako bi pojačali naše sposobnosti da se suočimo sa složenim izazovima današnjice.

S obzirom da su osnovni razlozi masovnih migracija još uvek (i još više) sa nama, verujemo da ilegalne masovne migracije (jedan od izazova koji dolaze sa juga) predstavljaju najveći bezbednosni izazov za Mađarsku.

Migrantski pritisak na Evropu raste, posebno na južne i jugoistočne regione. Misije NATO i EU imaju ključnu ulogu u bavljenju ovim problemom u njegovoj osnovi. Reč je o Bliskom Istoku i Africi. Mađarska kao članica NATO i EU u velikoj meri učestvuje u ovim naporima jer smo rešeni da sprečimo strateški šok koji smo iskusili 2015.

Kao zemlja iz neposrednog susedstva, Mađarska je u velikoj meri izložena bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu. Ovaj krhki region je idealna meta za hibridne akcije, uz migracije kao još jedan od bezbednosnih rizika. Novi talas ilegalnih masovnih migracija ima potencijal da destabilizuje region.

Takođe, nakon prvog talasa pandemije COVID-19, trebamo da gledamo na “događaje crnog labuda” kao na bezbednosne pretnje. Virus COVID-10 i situaciju koju je izazvao vidimo kao zdravstvenu krizu koja ne spada u “konvencionalne” bezbednosne izazove za Mađarsku. U tom smislu mi pažljivo pratimo bezbednosne aspekte situacije kako bi sprečili eskalaciju pandemije u bezbednosnu krizu.

Kako biste ocenili bezbednosnu situaciju u regionu?

Prisustvo KFOR-a i EUFOR-a glavni su faktori koji doprinose stabilnosti regiona. Bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu ocenjujemo kao stabilnu, ali krhku.

Ovaj region je i dalje jedan od najsloženijih delove Evrope. Moramo priznati da je veliki napredak postignut od sredine 90-tih godina. Ipak, etničke, verske i ekonomske tenzije i dalje su prisutne, i kao što sam već istakao, ilegalne masovne migracije imaju glavni negativni efekat na opštu situaciju. Migrantska kriza još dugo neće biti okončana i pokazala je da region ima ključnu ulogu u očuvanju stabilnosti i bezbednosti cele Evrope.

Mi verujemo da se povećava pritisak na Balkansku migrantsku rutu. Glavni faktori koji utiču na regionalnu bezbednost su povratak stranih boraca terorista, radikalizacija i hibridne pretnje - uticaji trećih zemalja.

Verujemo da uspešne evroatlantske integracije mogu da pruže dugoročno rešenje. Zbog toga Mađarska snažno podržava u pružanje kredibilne perspektive proširenja zemljama regiona. Mi nastojimo da podržimo napore integracije i stabilizacije Zapadnog Balkana na više načina.

Na primer - Mađarska podržava ulazak Srbije u EU kroz programe edukacije i ekspertize za integraciju. Ambasada Mađarske u BiH je NATO kontakt ambasada. Tu ulogu imala je ambasada Mađarske u Podgorici neposredno pre ulaska Crne Gore u NATO. Konačno, mi smatramo da je dugoročnu bezbednost i stabilnost regiona neophodno obezbediti odgovarajuće, konstruktivne pregovore Beograda i Prištine. U tom smislu Mađarska pozdravlja obnavljanje dijaloga dve strane.

Kako bi vojske regiona mogle dodatno da unaprede bezbednosne prilike?

Efikasan način za unapređenje bezbedosnih prilika u regionu mogli bi da bude povećanje nivoa interoperabilnosti oružanih snaga kroz međunarodnu obuku i vežbe.

Ponuđene aktivnosti i programi kroz program NATO Partnerstvo za mir i učešće u aktivnostima pod vođstvom KFOR-a i EUFOR-a mogu da stvore određeni nivo poverenja među stranama. Iskustvo sa krizama ilegalnih masmigracija i pandemija COVID-19 pokazale su da na ove izazove nije moguće odgovoriti bez aktivne uloge oružanih snaga.

Stoga bi među našim prioritetima trebalo da bude proširivanje saradnje i razmene informacija u operacijama upravljanja krizama i jačanju civilno-vojne saradnje, kao i unapređenju odnosa u domenu vojnog saniteta.

O MIGRANTSKOJ KRIZI I KONTROLI GRANICA

Do koje mere mađarska vojska kontroliše granice i bavi se izazovom migrantske krize?

Migrantska kriza u Evropi ostala je nepromenjena od svog vrhunca u 2015. jer milioni ljudi iz država porekla i dalje hoće da uđu u b EU. Većina ilegalnih migranata nastavljaju da koriste dosadašnje rute i tako stvaraju značajan pritisak na zemlje tranzita uključujući Mađarsku. S obzirom da je Mađarska spoljna granica Šengena, naša zemlja je jedna od najvažnijnih tranzitnih stanica za ilegalne migrante na migrantskoj ruti Zapadnog Balkana.

Mađarska vojska učestvuje u obezbeđivanju nacionalne granice od sredine leta 2015. Glavni cilj aktivnosti oružanih snaga je da stvore tzv. Privremene bezbednosne barijere - TSB (Temporary Security Barriers) na granici Mađarske i Srbije a potom i na granici sa Hrvatskom.

Oko 1,500 vojnika učestvovalo je u tehničkim radovima i 300 km granične linije je zatvoreno privremenim sistemom prepreka. Ukupno 550 kilometara granične linije sa Srbijom i Hrvatskom se kontroliše i obezbeđuje. Ovaj zadatak je izveden pod nadzorom Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova i doprineo je jačanju kontinuirane saradnje dva resora.

Od septembra 2015, vojska je bila uključena u borbu protiv ilegalnih migracija. Zadatak mađarskih oružanih snaga je da pruži vojnu podršku jedinicama policije.

Mađarski parlament je odobrio angažman vojske uz jedno ograničenje: vojska može samo da pomaže policiji i sprovodi operacije na našoj granici. Vojnici na teritoriji čitave zemlje imaju pravo da nose oružje, vrše proveru identita, kao i pretrage odeće, prtljaga i vozila, traže informacije, presreću i hapse, sprovode mere imigrantskog održavanja reda, preduzimaju bezbednosne mere, prave foto, zvučne i video snimke i obezbeđuju moguća mesta zločina.

U proteklih pet godina, jedan od glavnih zadataka oružanih snaga mađarske bio je izvrđšavanje zadataka kao odgovor na migrantsku krizu. Nakon zatvaranja zelene granice, od 2015. policija je pokrenula združenu operaciju “Zajednička volja” (COMMON WILL) za kontrolu migrantske krize koja je obuhvatila sledeće zadatke:

zajedničke patrole sa policijom na kopnu i rekama
razmeštaj i upravljanje mobilnim preprekama na putu na graničnim prelazima
izviđanje, prikupljanje i deljenje obaveštajnih podataka
helikopterske patrole za odvraćanje
humanitarna podrška
logistička podrška

Imajući u vidu sadašnju epidemiološku situaciju zaštita granica nema samo funkciju da štiti od ilegalnih migracija već takođe čuva zdravlje. S obzirom da je Vlada Mađarske rešena da brani granice Šengena, vojska je spremna da učestvuje u odgovoru na masovnu migrantsku krizu i narednih nekoliko godina.

O PROGRAMU MODERNIZACIJE "ZRINSKI"

Šta je program "Zrinski" i zbog čega je važan za oružane snage Mađarske?

Program "Zrinski" ima podršku vlade bez presedana. Na kraju planskog perioda Mađarske oružane snage biće ključni faktor u regionu, dobro opremljena i efektivna sila. To je najveći i najsveobuhvatniji program vojne modernizacije u proteklim dekadama.

Naš glavni cilj je da vojsku osposobimo za misije i zadatke na najboljem mogućem nivou imajući u vidu ustav Mađarske i zakon o odbrani. Cilj je da stvorimo temeljno modernizovanu odbrambenu snagu koja je agilna i sposobna da odgovori, koja može da učestvuje u operacijama i pruži Mađarskoj sigurnost i prosperitet.

Ova modernizacija će doprineti i nacionalnoj ekonomiji. Takođe moramo da povećamo naše odbrambene sposobnosti kako bi ih unapredili i bili pouzdani saveznik. Vojska Mađarske će aktivno učestvovati u međunarodnim mirovnim misijama i drugim operacijama podrške stabilnosti susednim regionima.

Na kraju programa "Zrinski" mađarske oružane snage neće biti sposobne za tradicionalno ratovanje već će biti spremne i za sve oblike vojnih pretnji i izazova od hibridnih pretnji, sajber ratovanja, odgovora na oružja za masovno uništenje i balističke projektile - i sa našim sredstvima i u okviru naših sposobnosti.

Buduća vojska Mađarske će imati neophodnu nadmoć u oblasti informacija i donošenja odluka. Oslanjaćemo se na naše profesionalne vojnike i ugovorce u aktivnoj službi kao i na dobrovoljne rezervne snage. Na taj način ćemo moći da ostvarimo naše ciljeve u nacionalnim i savezničkim okvirima.

Koja je ukupna vrednost programa, koja oprema je do sada nabavljena i šta će još biti nabavljeno?

Zrinski program je sveobuhvatnog karaktera kojim se modernizuju celokupne mađarske oružane snage. Mađarska vlada se obavezala da će u roku od deset godina od 2017. do 2026. uložiti 3500 milijardi forinti (oko 10 milijardi evra, prim. ur).

Kako bi se osvežile transportne sposobnosti ratnog vazduhoplovstva već su kupljena dva Erbasa A319, dva Daso Falkona 7X, dok će kargo transportni avion biti kupljen kasnije (odluka je još uvek na čekanju). Kako bi se obnova obuka pilota kupljena su dva laka aviona Zlin 242L i dva Zlina 143 LSi.

Kako bi se zamenila sve zastareliji ruski srednji transportni helikopteri Mi-8 i borbeni helikopteri Mi-24 potpisali smo ugovor sa Erbasom za nabavku 20 lakih transportnih helikoptera H145M i 16 srednjih transportnih helikoptera H225M. Oba tipa letelica imaju paket integracije oružanih sistema Devet lakih helikoptera je već stiglo, a ostali će biti isporučeni do kraja 2021. Očekujemo da će isporuka H225M započeti 2023. i biti okončana do 2025.

Oprema kopnene vojske će gotovo u potpunosti biti zamenjena. Godine 2018. brigada specijalnih snaga dobila je 12 lakih terenskih vozila Polaris MRZR. U istoj godini potpisali smo ugovor sa KMV (Krauss-Maffei Wegmannom - KMW) za kupovinu 44 osnovna borbena tenka Leopard 2A7HU (lokalna verzija 2A7+), 24 samohodne haubice Pancerhaubice 2000, 5 inžinjerijskih vozila ViSENT (WiSENT) i 3 tenka nosača mosta Leguan 2, svi na šasiji Leoparda 2. Kroz lizing smo nabavili 12 remontovanih Leoparda 2A4HU koji služe za obuku.

Nedavno smo potpisali i sporazum sa Rajnmetalom (Rheinmetall) kupovinu 218 borbenih vozila pešadije Links (Lynx) KF41 i 9 tenkova za izvlačenje Bergpancer 3 Bafalo .

Mađarska je nedavno dobila prve tenkove Leopard. Šta oni znače za vašu vojsku i kada će svi stići?

Predstavnici Mađarske i KMW potpisali su desetogodišnji ugovor 19. decembra 2018. On obuhvata gusenična i logistička vozila kao i specijalne alate i opremu za testirane, obuku, rezervne delove, simulatore i slično. Do kraja 2020. isporučeno je 12 Leoparda 2A4HU.

Cilj lizinga ovih tenkova je da ih iskoristimo za obuku posada i logističare. Oni će služiti da se premosti praznina između zastarelih ruskih T-72 i novih Leoparda 2A7HU i pripremi posade za tehničke izazove. U paketu nabavke nalazi se i puna logistička podrška za tenkove, tako da ćemo imati podršku KMV-ovog servisnog tima jer su Leopardi nova tehnologija za nas. Novi Leopardi 2A7HU će stići između marta 2023. i juna 2025.

Zašto ste se opredelili za borbena vozila pešadije Links, koja je vrednost ugovora i kakve mogućnosti ovaj aranžman donosi mađarskoj industriji?

Taj aranžman potvrđuje rešenost Mađarske vlade da bude pouzdaniji i efektivniji vojni partner svojih NATO saveznika.

Ova vozila su nova i ispunjavaju kriterijume mađarskog korisnika. Nemački proizvođač uživa dobru reputaciju, u svetu je prepoznat kao najeminetniji evropski snabdevač odbrambenih tehnologija koji pruža dugoročnu ekonomsku, logističku i industrijsku saradnju za obe strane.

Prva vozila biće proizvedena u Nemačkoj fabrici, a ostala će biti sklopljena u Mađarskoj. Ovo je dobra prilika za unapređenje kapaciteta za istraživanje i razvoj i nova radna mesta.

Nedavno je poslednji mađarski An-26 penzionisan. Kakva je budućnost vaše transportne avijacije?

Nakon 46 godina službe ova letelica mađarskog ratnog vazduhoplovstva dostigla je svoj kraj. Odlučili smo da je penzionišemo zbog više tehničkih, industrijskih i praktičnih razloga. Otvorila se mogućnost za modernizaciju transportnih mogućnosti vojske. Proces je započet nabavkom A319 i Daso Falkon transportnih aviona u relativno bezbednom okruženju sa ograničenim vojnim sposobnostima.

Očigledno da je reč samo o jednom segmentu realnog rešenja. Vojska je već formulisala zahteve za punokrvni vojni avion za predviđene aktivnosti u doglednoj budućnosti. Pitanje sada više nije u rukama vojske. Proces izbora i kupovine sada pažljivo treba da obavi naše političko rukovodstvo uz podršku finansijskih stručnjaka. Siguran sam da ćemo uskoro videti novu flotu transportera na mađarskom nebu.

Kako ocenjujete kvalitet pušaka BREN2? Gde se one prave i do koje mere će zameniti domaće kalašnjikove?

MOD Arsenal (Arzenal) Co. (kompanija mađarskog ministarstva odbrane, prim.ur) je izgradila fabriku malokalibarskog oružja koja je poslednja reč tehnike u partnerstvu sa poznatim svetskim proizvođačem CZ (Česka Zbrojovka a.s.).

Tehnološki proces proizvodnje glavnih delova, sklapanje i opitovanje se u potpunosti se obavlja u tim halama. Moderne mašine i primena međunarodnih standarda obezbeđuje minimalni procenat otpadaka.

Naš sporazum o partnerstvu sa CZ omogućava nam kombinovanje moderne tehnologije sa njihovom tradicijom inovativnosti i profesionalnog iskustva od preko 80 godina. Sve ove prednosti omogućile su mađarskoj fabrici oružja da proizvodi široki spektar visokokvalitetnog malokalibarskog oružja.

Jurišna puška opremljena je setom dodataka koji omogućavaju njenu upotrebu u punom spektru vojnih operacija danju i noću, u svim vremenskim prilikama različitie vidljivosti. Ova moderna puška može da se opremi sa raznovrsnim dodacima. Bren 2 može da se koristi za automatsku i pojedinačnu paljbu. Puška postoji u dva kalibra: 5.56x45mm NATO i 7.62x39mm.

O ER POLISINGU I GRIPENIMA

U kojim zemljama Mađarska učestvuje u NATO er polisingu i kako se Gripen pokazao u toj ulozi?

Mađarska stalno učestvuje u er polising misiji iznad Slovenije zajedno sa Italijom. U toj misiji angažovani smo od 4. oktobra 2014. na osnovu bilateralnog sporazuma Slovenije i NATO.

Pored toga aktivno učestvujemo u Baltičkom er polisingu na bazi rotacije. Do sada smo učestvovali dva puta: godine 2015. smo bili u 35. rotaciji, 2018. u 50. rotaciji a u 2022. ćemo biti u 60. rotaciji.

JAS-39 Gripen se dobro pokazao u er polisingu zbog modernih sposobnosti i visokog nivoa pouzdanosti. Planirano unapređenje softvera će dodatno unaprediti sposobnosti ove letelice za zadatke u režimu vazduh-vazduh i vazduh-zemlja.

Kakvi su planovi Mađarske na planu modernizacije PVO?

Modernizacija PVO od vitalnog je značaja za Mađarsku. Zemlje članice NATO sistema integrisane vazdušne i raketne odbrane treba da daju sve od sebe da idu u korak sa većim državama članicama. Evo koje smo korake preduzeli za modernizaciju PVO:

Mađarska učestvuje u izradi novog NATO AirC2 softvera za rukovođenje i komandovanje PVO ACCS.
U predstojećim godinama Mađarska će povući iz upotrebe poslednje PVO sisteme iz ere SSSR-a koje će zameniti potpuno novim sistemima srednjeg dometa.
Sve navedene nabavke zahtevaju nabavku novih operativnih centara za raketnu PVO
U domenu radarske pokrivenosti Mađarska već koristi neophodne osmatračke radare koju su nabavljeni u skladu sa NATO programom bezbednosnih investicija . U mirnodopsko vreme oni zadovoljavaju potrebe er polisinga. Kako bi se proširila radarsku pokrivenost Mađarska će nabaviti i mobilne radarske sisteme srednjeg i dugog dometa i pasivne sisteme. Takođe planiramo i nabavku radarskih sistema za detekciju artiljerskih projektila.
Uporedo sa povećanjem broja i sposobnosti Gripena započeli smo modernizaciju naših vojnih aerodroma koja uključuje nove stajanke, navigacijske sisteme, hangare i staze za rulanje. Cilj je dvostruke prirode: modernizacija će služiti našim novim avionima i učiniće naše aerodrome prikladnim za prijem savezničkih vazduhoplovnih snaga i pružanje podrške savezničkim vazduhoplovnim operacijama.

O VELIČINI KOPNENE VOJSKE

Koliko vojnika i brigada kopnene vojske ima Mađarska vojska danas i kakvi su planovi za budućnost?

Kopnena vojska trenutno se sastoji od tri brigade: 5. pešadijska brigada u Debrecenu, 25. pešadijska brigada u Tati i 2. brigada snaga za specijalne operacije u Solnoku.

Trenutna brojnost aktivnog sastava mađarskih oružanih snaga je oko 30,000 ljudi, ali će odlukom parlamenta 25/2018 vojska biti povećana na oko 40,000 do 2026. godine.

Rečna flotila mađarske vojske koristi brodove Neštin kao i Vojska Srbije. Kakvo je vaše mišljenje o ovim brodovima?

Mađarska dunavska flota nabavila je šest rečnih minolovaca klase MS 25 Neštin 1981. i 1982. godine koji su proizvedeni u Beogradu. Od 2000. godine tri plovila su operativna dok su tri prodata.

Ovaj brod ima dobre manevarske sposobnosti, čak može da se kreće lateralno što je jedinstvena sposobnost za rečna plovila. Visina otvorene strane broda iznad nivoa vode loše utiče na manoverbilnost u slučaju srednjih do jakih vetrova.

Relativno mali gaz broda (1,3 metra) pruža mogućnost kontinuirane navigacije i prisustva u mađarskom delu Dunava čak i u slučaju niskog vodostaja. Materijal od koga je izrađen trup (legura aluminijum magnezijum) dobre je otpornosti na vremenske prilike, ali nije dovoljno debeo za susrete sa ledom i mehaničkim udarima pa lako dolazi do oštećenja.

Oružani sistemi su operativni, imaju efektivnu vatrenu moć ali je došlo do diskontinuiteta u snabdevanju rezervnih delova što otežava popravke. Navigacioni uređaji zamenjeni su modernijom opremom (radar, sistem AIS i komunikaciona oprema).

Ova relativno mala jedinica može savršeno da obavlja zadatke na teritoriji Mađarske tako da zamena brodova nekim novijim plovilima nije među prioritetima programa razvoja sposobnosti.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.