POGLEDAJTE NIKAD VIĐENE FOTOGRAFIJE DRAŽE I ČETNIKA! Otvoren Memorijalni centar u Pranjanima, sin američkog vazduhoplovca otkriva detalje misije Halijard!

Autor: Republika

Svet

24.09.2020

09:46

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Geri Kol je sin spasenog američkog vazduhoplovca. Njegov otac Robert Bob Kol imao je foto aparat i zabelezio eksluzivne fotografije pranjanskih zaseoka. General Mihailović bio je jako blizak sa Gerijevim ocem koji mu je ostavio u amanet prsten. Na ukrcavanju u avion razmenio je prsten sa generalom Mihailovićem. Prsten koji je Draža nosio danas se nalazi u kućnoj kolekciji Gerija Kola u Teksasu.

Geri Kol intervju povodom otvaranja memorijalnog centra u Pranjanima.

Vaš otac je oboren iznad Jugoslavije kao američki pilot?

Moj otac i njegova posada su iskočili iz oštećenog B-24 bombardera nad Jugoslavijom, 6. juna 1944. godine, nakon što su završili misiju u Brasovu u Rumuniji. Nekoliko članova posade je pretrpelo manje povrede, ali su im četnici generala Draže Mihailovića i lokalni meštani Srbi pomogli i svi su preživeli rat. Mnogi od naših očeva se ne bi vratili kućama bez velikodušne i nesebične brige koju su im Srbi pružili i platili za to visoku cenu.

Koliko dana je vaš otac proveo u okupiranoj Srbiji?

Prema podacima o njegovom služenju u vojsci, moj otac je u Srbiji bio 66 dana.

Da li se Misija Halijard smatra simbolom solidarnosti između Srbije i Amerike?

Misija Halijard je pokazala visok nivo saradnje između Sjedinjenih Država i Srbije u kritičnom periodu rata. Bez hrabrih napora obe strane, ova odvažna misija bi možda bila neuspešna. Oni koji znaju za misiju Halijard je svakako posmatraju kao najviši simbol solidarnosti koji je stvorio trajnu vezu između naših zemalja.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Kada ste poslednji put posetili Srbiju? Kakvi su bili vaši utisci?

Septembra 2019. godine sam sa suprugom i svoja dva brata putovao u Srbiju na obeležavanje 75. godišnjice Misije Halijard. To je bila moja prva poseta Srbiji, ali neće biti poslednja. Bio sam zadivljen time koliko je Beograd živ grad i koliko je unutrašnjost Srbije lepa. Svuda kud sam putovao, Srbi su bili ljubazni i velikodušni. Osećao sam se kao kod kuće.

Šta mislite o izgradnji memorijalnog kompleksa u Pranjanima kako bi se obeležila Misija Halijard posle 76 godina?

Fondacija Misije Halijard je odradila fantastičan posao u prikupljanju podrške i finansiranja za ovaj važni spomenik žrtvama koje je srpski narod podneo za naše očeve i koje nikada neće biti zabiravljene. Radujem se što ću ga videti.

Da li je vaš otac pričao o svojim uspomenama na vreme provedeno u Srbiji?

Moj otac nije mnogo pričao o ratu, ali je umeo da priča o tome kako su njega i druge pilote štitili i negovali velikodušni Srbi. Čak se iz detinjstva sećam diskusija o tome kako se prema generalu Mihailoviću i Srbima ponelo veoma nepošteno posle misije Halijard. Tad to nisam razumeo, ali je moj otac bio vrlo strastven u svojim osećanjima prema Srbima.

Recite mi nešto o albumu sa privatnim fotografijama vašeg oca i prstenu koji je dobio od generala Mihailovića.

Kad je moj otac iskočio iz oštećenog aviona, sa sobom je imao mali fotoaparat u letačkom odelu. Bio je u mogućnosti fotografijama da ovekoveči veći deo vremena koji je proveo u Srbiji i moja porodica još uvek poseduje ove jedinstvene fotografije. Nisu viđene sve dok ih moja porodica nije ponudila Fondaciji Misija Halijard, 75 godina nakon što su snimljene. Tokom vremena provedenog u Srbiji se moj otac sprijateljio sa generalom Mihailovićem i toliko su se zbližili da su pred očev odlazak razmenili prstenje. Moj je otac njemu dao prsten koji je dobio za maturu, a general Mihailović njemu svoj lični prsten sa ugraviranom posvetom. Taj neprocenjivi artefakt je i dalje u vlasništvu moje porodice.

Kao član porodice čiji je otac evakuisan sa polja Galovica, želite li da položite spomen ploču u memorijalnom kompleksu?

Mojoj porodici bi bila čast da položi obeležje u novi kompleks na polju Galovica. Razmišljali smo o tome da napravimo repliku prstena koji je general Mihailović poklonio mom ocu i rado ćemo podeliti slike koje je moj otac snimio tokom tog vremena.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Tagovi

Komentari (2)

vladimir

25.09.2020 13:17

Спашавање савезничких авијатичара ЦЕЛОВИТА ИСТИНА О СПАШАВАЊУ САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА У ЈУГОСЛАВИЈИ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1. Југословенски ратни простор био је покривен енглеским и америчким обавештајцима. По имену и презимену индентификовано је 268 енглеских обавештајаца и 612 америчких припадника ОСС службе (Office of Strategic Services) и око 50 припадника из PWB (англоамеричка служба за пропаганду на Балкану), укупно 930 лица. Обавештајци су деловали углавном у оквиру војних мисија ових земаља код четничког и партизанског покрета. Овај импозантни број указује да су њихове службе имале апсолутни увид у стање на терену, однос постојећих снага и деловање ратујућих страна на југословенском простору. 2. Америчке војне мисије код четничког покрета до маја 1944. имале су податке за 29 америчких пилота који су се налазили код четничких јединица. Америчка војна мисија при штабу ген. Михаиловића, предпостављајући да се ради о већем броју оборених чланова посаде образовала је у пролеће 1944. г. штаб од седам американаца, тзв. „Опереативну групу за спасавање ваздушних посада“. Ова група је организовала обнављање и оспособила аеродром код села Прањана и била организатор евакуације. Интензивно су прикупљане ваздухопловне посаде које су биле код четника или скривене код грађана, тако да је од 8-10. августа 1944.г. транспортним авионима евакуисано 225 америчких ваздухопловаца са аеродрома у Прањанима. Концем августа до средине септембра 1944. са овог аеродрома евакуисано је још 95 америчких ваздухопловаца, када је евакуација обустављена због борби које су водиле јединице НОВ и ПОЈ на овом простору са немачким јединицама групације армија „Е“ које су се повлачиле из Грчке. Последња 23 америчка ваздухопловца евакуисана су новембра и децембра 1944. са другог аеродрома. Постоје подаци да је децембарски транспорт од 19 ваздухопловаца одвео тада амерички пуковник а касније генерал Џорџ Крајгер. Према подацима америчке војне мисије четници су спасли укупно 372 америчка авијатичара. Чињенице показују да сви савезнички чланови ваздухопловних посада нису евакуисани. Ген.Михаиловић је на саслушању изјавио „да су његови неодговорни команданти један број америчких ваздухопловаца предали Немцима у замену за муницију и оружје, а неки су их и убијали због пљачке, као Спасоје Дакић, Воја Бранковић и Душан Радовић“. У Хомољу бригада „Кента“ заклала је два оборена савезничка пилота а четник „Пожаревац“ коме је суђено деведесетих година прошлог века у Зајечару признао је да су између 49 које је заклао била и два савезничка пилота. За све ово постоје докази и сачувани документи. 3. Спашавање савезничких авијатичара од стране НОВ и ПОЈ (партизанских јединица) почело је децембра 1943.г. До краја II светског рата 9. маја 1945.г., јединице народноослободилачког покрета спасиле су и евекуисале 1.585 америчких, 267 енглеских и 1.222 друга савезничка ваздухопловца (Канађана, Француза, Пољака, Југословена, и др.) који су се борили у овим јединицама, односно 3.074 припадника савезничке авијације. Осим ових појединаца спашено је и 215 савезничких авиона (аеродром острва Вис и други) са посадама од 1935 ваздухопловаца што износи 5.009 лица. Сви ови подаци налазе се у Војном архиву Војске Србије и у енглеским и америчким ратним архивима. Амерички ваздухопловни генерал Ира Икер и Натан Ф.Твајниг (командант 15 америчке ваздухопловне армије) срдачно су се захвалили југословенској држави на спасавању њихових ваздухопловаца. Један број ових ваздухопловаца одликован је југословенским ратним орденима, а многи су објавили своја сећања на дане проведене код партизана и упутили бројне личне захвалнице за спашавање. Не треба заборавити целу истину. Ово је аутентичан и документовани извештај објављен 10.октобра 2010. године од проф. др Миодрага Зечевића ( бившег директора историјског архива) који је и аутор овог текста. Хвала на објави због истине.

Odgovori 1 1

Čarapan

26.09.2020 07:41

Srbi budite ponosni jer su vas unucu spašenih SAD pilota tako lepo bonbardovali devedesetih .A o podršci borbe Mihajlovića da i ne govorimo jer zbog velike podrške Amerikanaca i Engleza biva posle rata streljan .Srbi nikako da se opamete da je u pitanju hegemonisrički interes

Odgovori 3 1