NAVALJNI TEK JEDAN U NIZU: 13 opozicionara koji su ubijeni ili umalo nastradali POD SUMNJIVIM OKOLNOSTIMA

Foto: Tanjug/AP

Aleksej Navaljni

U bolnici ne izlaze sa zvaničnim podacima o trovanju, a Navaljnovljeva portparolka izjavila je da je moguće je da se radi o prikrivanju dokaza da je namerno otrovan.

Ako je Navaljni zaista namerno otrovan, to ne bi bio prvi put da neki lider opozicije, istaknuti kritičar ili neprijatelj ruskog režima bude žrtva pokušaja ubistva ili samog ubistva, piše Blic.

Nikolaj Gluškov

Britanska policija istraživala je sumnjivu smrt Rusa Nikolaja Gluškova, koji je strahovao da se nalazi na "listi za ubistva" Vladimira Putina. Telo Gluškova (68) je nađeno 2018. godine sa tragovima davljenja na vratu u njegovom domu u Nju Maldenu u Londonu.

On je 2013. godine, rekao da se plaši za svoj život, nakon što je njegov blizak prijatelj Boris Berezovski 2013. godine navodno izvršio samoubistvo. Obojica su bili Putinovi kritičari, piše "Dejli mejl". Gluškov je proveo pet godina u zatvoru u Rusiji zbog pranja novca, dok je bio zamenik direktora kompanije "Aeroflot". On je jedno prilikom rekao kako mu je zaprećeno smrću još dok je trebalo da ide na suđenje.

- Rekli su mi kako će se to desiti. Pregaziće me kamion - rekao je on.

 

 

Sergej Skripalj

Sergej Skripalj (66), je bio pukovnik u ruskoj vojsci, visoki obaveštajni zvaničnik GRU, a zatim radio za Ministarstvo spoljnih poslova u haotičnim danima nakon pada komunizma. Međutim, uhapšen je 2004. godine, zbog optužbi da je prodavao identitete ruskih tajnih agenata u Evropi britanskoj obaveštajnoj službi MI6. U vreme hapšenja, proglašen je "špijunom sa Lui Viton tašnom", jer su objavljene slike njega sa skupom torbom na aerodromu gde je išao da se sretne sa stranim agentima, piše "Dejli mejl".

On je priznao da ga je MI6 regrutovala još 1995. godine i da im je davao informacije, dobijajući pritom oko 100.000 evra za svoje usluge. U zatvor je otišao 2006. i trebalo da u njemu provede 13 godina, ali je predat Britaniji u okviru razmene špijuna.

Otrovan je 4. marta 2018. u Solsberiju zajedno sa ćerkom Julijom, a u međuvremenu su se oporavili. Utvrđeno je da su otrovani ruskim nervnim agensom "novičok".

Georgi Šup

Nedelju dana pre nego što je otrovan bivši špijun Sergej Skripal u Salisberiju, britanska policija je istraživala slučaj mogućeg trovanja ruskog biznismena Georgija Igora Šupa.

Kako piše list "The Sun", Šup (46) se srušio u svom domu u Oksšotu u Sariju, vrednom pet miliona funti i bio u kritičnom stanju.

Međutim, istraga je ubrzo završena i policija je zaključila da je Šup doživeo kolaps usled zdravstvenih problema. Pušten je iz bolnice nakon deset dana i detalji istrage nisu nikada objavljeni. Ali, njegovi susedi tvrde da su vlasti ceo slučaj zataškale.

Naime, Šup je bio zet i poslovni partner Borisa Berezovskog, ruskog oligarha u egzilu i poznatog kritičara ruskog predsednika Vladimira Putina. Tri meseca pre nego što se desio incident u Šupovom domu, sudija je odbio zahtev Rusije za njegovim izručenjem po optužnici za ubistvo.

Naime, ruske vlasti su ga optužile da je naručio ubistvo biznismena Aleksandra Mineva. Međutim, britanski sud je rekao da je ta optužnica nepravedna. Sam Šup tvrdi da je nevin i da mu je podmetnuto, a njegovi advokati su rekli da se radi o politički motivisanom potezu iz Kremlja, od strane Putinovog režima.

Jedan od Šupovih telohranitelja na neki način potvrdio je sumnje da se radi o trovanju. Šup se u međuvremenu oporavio.

Pavel Šeremet

Poznati beloruski novinar Pavel Šeremet ubijen je 2016. godine u Kijevu u eksploziji bombe koja je bila podmetnuta ispod njegovog automobila. Šeremet je bio i politički analitičar, specijalizovan za odnose Rusije i Ukrajine, kao i za bivši Sovjetski Savez.

Tokom prethodnih pet godina, Šeremet je živeo i radio u Ukrajini, u novinama “Ukrajinska pravda”, čiji je jedan od osnivača Gruzin Georgi Gongadze, takođe ubijen 2000. godine.

Poslednjih godina života Šeremet je neretko kritikovao Putina, rekavši da su “ruski novinari koji se ne slažu za zvaničnom politikom države postali plen Kremlja”, zbog čega je 2014. dao otkaz na ruskom “Kanalu 1”.

Boris Njemcov

Početkom 2015. godine ruski disident i jedan od najvećih Putinovih kritičara Boris Njemcov ubijen je u blizini Kremlja sa nekoliko hitaca u leđa. Dve godine kasnije petoro ljudi proglašeno je krivim za umešanost u njegovo ubistvo.

Zaur Dadajev, bivši pripadnik specijalnih policijskih čečenskih snaga, osuđen je na 20 godina zatvora jer je u pucao u Njemcova na Velikom Moskovoreckom mostu. Od petorice uhapšenih zbog ubistva Njemcova 27. februara, Dadajev je jedini koji je, prema navodima sudije i istražitelja, priznao ubistvo.

- Nepoznati ljudi su me kidnapovali 5. marta. Ne znam gde su me držali, ali uhapšen sam tek 7. marta - rekao je on na ročištu.

Dadajev je takođe naveo da mu je, pre nego što je uhapšen, "rečeno šta i kako treba da kaže".

Boris Berezovski

Iako nema dokaza da je ubijen, mnogi sumnjaju u to da je Berezovski izvršio samoubistvo. Berezovski je marta 2013. godine pronađen mrtav u kući u blizini Askota, zapadno od Londona, gde je živeo do smrti u 67. godini.

Kad je njegovo telo otkriveno, oko vrata je imao deo svoj omiljeni crni šal od kašmira, dok je drugi deo šala pronađen na tušu, iznad njegove glave.

Berezovski se obogatio tokom privatizacija posle raspada Sovjetskog Saveza, a Rusiju je napustio 2000. i nastanio se u Britaniji posle sukoba sa Vladimirom Putinom.

Kako navodi “Gardijan”, tokom istrage je obelodanjeno i da je 1994. Berezovski preživeo bombaški napad u kojem je ubijen njegov vozač, kao i da je 2007. kovana zavera da ga ubiju u Britaniji.

Pred smrt, Berezovski je - kako tvrde saradnici i prijatelji bio depresivan, naročito posle izgubljene sudske bitke protiv vlasnika Čelsija Romana Abramoviča, kao i niza finansijskih neuspeha.

Aleksander Perpelični

Aleksander Perpelični je bio finansijer koji je pružio dokaze o navodnoj velikoj poneveri. Odjednom je umro 2012. godine u 44. godini, dok je džogirao blizu svog doma u Sariju, jugozapadno od Londona.

Prvo se pokazalo da je ovaj "zviždač" umro od prirodnih uzroka, ali se u poslednjih nekoliko godina pojavio dokaz da je možda bio otrovan. Tokom 2015. godine stručnjaci za toksikologiju iz Kraljevskog botaničkog vrta u Kju rekli su sudu da su u stomaku pronađeni tragovi retkih otrovnih biljaka, gelezija.

Pre tri godine, otkriveni su dokazi da je možda imao otrov u supi koju je jeo pre smrti. Policija je kasnije rekla da nisu našli nikakve dokaze da je otrovan. On je jednom biznismenu u britanskoj prestonici i tužilaštvu u Švajcarskoj predao neke osetljive dokumente koji dovode u vezu neke ruske zvaničnike i pripadnike mafije sa proneverom 240 miliona dolara iz ruskog budžeta.

Sergej Magnicki

Advokat Sergej Magnicki umro je u policijskom pritvoru 2009. nakon što mu je odbijen medicinski tretman i nakon što je brutalno pretučen.

Njega je unajmio britansko-američki biznismen Vilijam Brauder da istraži multimilionersku prevaru ruske države u koju je Brauder bio uvučen.

Ipak, Magnicki je pronašao dokaze da policija stoji iza prevare nakon čega je i uhapšen. Godine 2012, tri godine nakon smrti, osuđen je za utaju poreza.

Brauder je od SAD tražio da se uvedu sankcije svima umešanima u smrt advokata. Međutim, ruski državni tužilac je 2018. godine saopštio da istražuje upravo finansijera i ekonomistu Braudera kao osumnjičenog u slučaju ubistva Sergeja Magnickog.

Po Magnickom je u Americi nazvan Magnicki zakon, koji omogućava američkoj vladi da zamrzne imovinu i zabrani vize za one koji krše ljudska prava širom sveta.

Aleksandar Litvinjenko

Ubistvo bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka najverovatnije je odobrio sam ruski predsednik Vladimir Putin, navodi se u presudi britanskog suda iz 2016. godine. Istraga o njegovoj smrti počela je u januaru 2015. godine, a predsednik istražnog veća ser Robert Oven istakao je da je verovatno sam ruski predsednik potpisao nalog za njegovo ubistvo.

Aleksandar Litvinjenko u bolnici u Londonu u 43. godini u Londonu 2006, 22 dana pošto je otrovan radioaktivnim polonijumom za koji se veruje da je podmetnut u njegovu šolju čaja.

Istraga o okolnostima njegove smrti počela je u januaru 2015. Prema navodima istrage, Litvinjenko je popio otrovni čaj tokom sastanka sa bivšim kagebeovcima Andrejom Lugovojnim i Dmitrijom Kovtunom u hotelu “Milenijum” u Londonu.

Obojica su negirala umešanost u trovanje. Pre nego što je napustio Rusiju i dobio britansko državljanstvo, Litvinjenko je optužio Putina za korupciju, ali i za bombardovanje koje je 1999. pokrenulo Drugi čečenski rat i pomoglo mu da dođe na vlast.

Ana Politkovska

Ona je bila ruska novinarka i aktivistkinja za ljudska prava, poznata po protivljenju ratu u Čečeniji i Putinu.

Politkovska se proslavila izveštavanjem iz Čečenije, gde su mnogi novinari i humanitarni radnici otimani i ubijani. Kasnije je otrovana na putu ka Beslanu, ali se oporavila i nastavila sa izveštavanjem.

Napisala je nekoliko knjiga o ratovima u Čečeniji i o Rusiji pod Putinovom vlašću i osvojila nekoliko prestižnih međunarodnih nagrada za svoj rad.

 

 

Ubijena je u liftu svoje zgrade, 7. oktobra 2006, na rođendan Putina kojeg je Aleksandar Litvinjenko javno optužio za ubistvo. Prema Vladimiru Putinu i javnom tužiocu Juriju Čajki, ubistvo Politkovske je moglo biti organizovano od spoljnih faktora koji bi želeli podrivanje ruske države.

Do sada je uhapšeno više od deset osoba u sklopu istrage. Međutim, još uvek nije objavljeno nijedno ime mogućih organizatora ubistva.

Saradnici Ane Politkovske

Aktivistkinja za ljudska prava Natalija Estemirova (51) i bliska saradnica Ane Politkovske pronađena je mrtva 15. jula 2009. u Grozniju, nekoliko sati pošto je kidnapovana. Ona je od početka rata u Čečeniji 1999. prikupljala dokaze o kršenju ljudskih prava.

Vodeći advokat za ljudska prava Stanislav Markelov ubijen je 19. januara 2009. usred bela dana.

Novinarka Anastasija Baburova (25) upucana je u glavu kada je pritrčala da mu pomogne. Pre ubistva Merkelov je održao konferenciju za novinare u znak protesta zbog puštanja na slobodu jednog vojnog pukovnika koji se teretio za ubistvo mlade čečenske devojke. Takođe je bio i pravni zastupnik Ane Politkovske.

Pol Klebnikov

Još jedan istraživački novinar, Pol Klebnikov, Amerikanac ruskog porekla, ubijen je ispred svoje kancelarije iz automobila u pokretu 2004. godine.

Bio je urednik ruskog izdanja “Forbsa”. On je pisao o korupciji u zemlji i objavio je spisak najbogatijih Rusa.

Sergej Jušenkov

Potpredsednik pokreta “Liberalna Rusija” ubijen je 2003. ispred svog stana u Moskvi.

Prema listu “Moskou tajms”, Jušenkov je smaknut samo nekoliko sati nakon što je njegov pokret registrovan kao politička partija.