NASA KORISTI FOKE ZA PRAĆENJE KLIME: Neobični projekat Američke svemirske agencije

Foto: facebook.com/TheImpact

Foto: Ilustracija

Ovo je urađeno pošto su neki delovi okeana nepristupačni za ljude ili plovila, a istraživanje je u časopisu Nejčr džiosajens (Nature Geoscience) objavila Lia Sigelman iz NASA laboratorije za mlazni pogon (Jet Propulsion Laboratory) koja se nalazi u kalifornijskom gradu Pasadeni.

Kako prenosi sajt klima101.rs, već više od 20 godina istraživači obeležavaju foke na ostrvima Kergelen, koja pripadaju francuskoj teritoriji Antarktika, kako bi proučavali njihovo ponašanje. U skladu s etičkim standardima, istraživači fokama koje izađu na kopno zalepe za glavu senzore nalik šeširima, a zatim, kada se sledeći put vrate na kopno, skidaju aparaturu i prikupljaju informacije. Ukoliko to ne učine na vreme, postoji opasnost da u sezoni linjanja instrument otpadne zajedno sa mrtvom kožom.

 

 

 

 

Njihovo iskustvo iskoristila je Sigelmanova upotrebivši podatke o antarktičkoj cirkumpolarnoj struji (Antarctic Circumpolar Current (ACC)) koje je prikupila ženka južnog morskog slona, životinje iz porodice foka. Ova hladna morska struja kreće se oko Antarktika noseći hladnu vodu kroz Atlantski, Tihi i Indijski okean i tako olakšava razmenu toplote između ovih okeana, pa se smatra jednom od najznačajnijih okeanskih struja u klimatskom sistemu.

Ovu struju veoma je teško posmatrati i meriti pomoću postojećih instrumenata zbog krajnje nepristupačnih voda. Tu je pritekla u pomoć foka koja je za tri meseca preplivala više od 4.800 kilometara i za to vreme zaronila oko 80 puta dnevno na dubine između 500 i 1000 metara. Životinja je veći deo vremena provela krećući se kroz veoma turbulentne vrtloge. Foke ili konkretno južni morski slonovi, kojima pripada ženka koja je učestvovala u istraživanju, godišnje provedu 9-10 meseci u moru uglavnom roneći, čak i kada spavaju. Njen način kretanja značajno je pomogao istraživanju i zato što ona može da plovi i ispod leda, gde instrumenti ne mogu da se provuku.

Šta su saznali? Navodi se da podaci koje je ova foka prikupila u kombinaciji sa satelitskim snimcima pružaju uvid u to kako se toplota vode kreće vertikalno, odnosno od vrha do dna okeana i obrnuto, pošto ovaj fenomen još uvek nije dovoljno proučen. Podaci o ovakvom kretanju toplote mogu biti važni i za dalje razumevanje temperature okeana i koliko viška toplote nastale zbog povećane koncentracije gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte okean može da apsorbuje.