Dojče vele: Angela Merkel napravila veliku energetsku grešku

Foto: Tanjug/AP

Angela Merkel

U rubrici "lični stav" novinar Mark Halam navodi da je višestruko menjanje energetske politike drugi odlučujući momenat vladavine Merkelove, dok je prvi bio odluka da se 2015. godine dozvoli ulazak u zemlju desetinama hiljada ljudi.

Podseća da je prioritet Merkelove i njenih demohrišćana, nakon što je drugi put izabrana za kancelarku 2009. godine, bio da će revidirati planove o odustajanju od atomske energije, ali, dodaje, katastrofa u Fukušimi 2011. u Nemačkoj je prouzrokovala strahove i spekulacije u medijima da bi radijacija preneta kroz atmosferu mogla da ozrači Frankfurt.

Tako je, podseća, tri dana nakon zemljotresa u Japanu Merkelova povukla "ručnu" i u Nemačkoj je uveden moratorijum od tri meseca na rad nuklearki kako bi one bile ispitane. - Kancelarka je po hitnom postupku sazvala komisiju koja je trebalo da razmatra raspoložive opcije. Potom je 3. juna 2011. odustajanje od nuklearne energije bilo zapečaćeno i to planom koji je vrlo ličio na onaj koji je već jedom bio donet. Poslednjeg dana prošle godine prestala je sa radom jedna od najproduktivnijih nemackih nuklearki "Filipsburg 2", a već za nekoliko meseci počeće i njeno rušenje - navodi Halam.

Autor ocenjuje da je atomska energija na lošem glasu i to iz dobrog razloga, jer jedna havarija može da opustoši velike poteze zemljišta, ali navodi i da u vreme klimatskih promena neće biti lako da se proizvede dovoljno struje. A baš ta proizvodnja je, ističe, "zaslužna" za gotovo polovinu emisije štetnih gasova. Halam smatra da bi Nemci trebalo da, s obzirom na vanredno klimatsko stanje i ugroženu energetsku bezbednost, postanu otvoreniji prema atomskoj energiji. Kako navodi, atomska industrija obećava uspehe koji zvuče kao naučna fantastika: i do 300 odsto više proizvedene struje sa istom količinom goriva, atomski otpad koji je radioaktivan samo još nekoliko stotina, a ne više nekoliko hiljada godina, poboljšanje sistema za automatsko isključivanje u slučaju opasnosti, manja zavisnost od vodenog hlađenja što smanjuje rizik od stvaranja naprslina i eksplozija vodene pare, kao i mogućnost da se deo nuklearnog otpada ponovo koristi kao gorivo.

- Do sada je važilo pravilo da reaktori najefikasnije rade kada su pod punim opterecenjem, što ne spada u prednosti kada se uzme u obzir kombinacija sa obnovljivim izvorima energije koji su podložni oscilacijama. Ali, prvi rezultati istraživanja pokazuju da bi nuklearke najnovije generacije mogle da rade fleksibilnije i tako budu bolja dopuna ekološkoj energetskoj mreži budućnosti - navodi autor.

Halam zaključuje da iako je izračunavanje prednosti i mana atomske energije kompleksno, nuklearna opcija deluje bolje za budućnost od stalnog kopanja uglja i njegovog spaljivanja.