"Vadio sam rožnjače i skidao kožu sa živih zatvorenika, a onda smo ih spaljivali": Otkrivena najmračnija tajna na svetu!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Manjak doniranih organa otvorio je vrata ilegalnoj trgovini organima i prisilnoj berbi organa. Mnogi od ovih zatvorenika nisu ubice ili silovatelji, već "zatvorenici savesti" koji su uhapšeni zbog svojih političkih ili religijskih uverenja, poput pobornika kineske duhovne prakse Falun Gong.

Svedočenje u oktobru 1995. Wang Guoqi radio je kao lekar za kinesku vojsku u zatvoru u provinciji Hebei kada je bio svedok pogubljenja zarobljenika, koji su praktično hirurški isečeni a još nisu ni izdahnuli, piše IFL Science. Lekari su dovedeni kako bi uzeli organe zatvorenika za potrebe transplantacija.

- Moj posao se sastojao od uklanjanja rožnjača i kože s leševa preko stotina pogubljenih zatvorenika, a u nekoliko navrata i namerno "nameštenih" pogubljenja - rekao je Guoqi 2001. američkom kongresu.

U poslednja dva veka, niz "zviždača" napustio je Kinu i svedočio o sličnim strahotama koje su pretrpeli. Kao deo izveštaja Kilgour-Matas, privatnog detektiva o navodima prisilnog uzimanja organa u Kini, David Kilgour razgovarao je s bivšom suprugom kineskog hirurga koji je uzeo preko 2,000 rožnjača pogubljenih zatvorenika pokreta Falun Gonga.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Foto: Ilustracija

- Obično bi im ubrizgavali lekove kako bi im zaustavili rad srca. Tokom tog procesa odveli bi ih u operacionu salu kako bi im se uklonili organi. Na površini je srce prestalo da kuca, ali im je mozak i dalje radio, tako da nisu stigli ni da izdahnu kako treba. U operacionim salama vadili bi im srce, jetre, bubrege, a nakon uklanjanja kože ostali bi same kosti i meso. Tela su im bačena u kotlarnicu bolnice - stoji u izveštaju.

Celi kineski sistem i dalje je obavijen misterijom te dalje ne postoji alarm koji u potpunosti pokazuje opseg samog problema, posebno ne koliko je on raširen. Iako je kineska vlada priznala da je uzimala organe iz zatvorenika u 1990-ima i 2000-ima, insistriralaa je na tome da se praksa završila 2015. godine. Kineske vlasti sada kažu da su prešle na potpuno legitiman program transplantacije organa koji koristi samo dobrovoljne davaoce.

Kina je ozloglašena zbog obavljivanja sumnjivih službenih statistika o broju pogubljenja i broju transplantacija organa koje izvode. Međutim, brojne istrage novinara i nevladinih organizacija pokazale su da njihova statistika nema baš matematičkog smisla. U velikom izveštaju nazvanom "Krvava žetva/Pokolj", stopa pogubljenja i uzetih organa navodi se kao "državna tajna", dodajući kako je broj transplantacija mnogo veći nego što se javno govori. Otkrili su "sistemsku krivotvorinu i manipulisanje službenim podacima o transplantaciji organa" i zaključili da su kineske tvrdnje o reformi vrlo upitne.

Kina brzo postaje svetski lider u presađivanju organa po broju operacija - više od milion transplantacija od 2000. godine - ali još uvek je relativno malo dobrovoljnih davanja organa. Iz kulturnih razloga, Kinezi obično nerado daruju svoje organe nakon smrti. Dakle, odakle dolaze organi? Kineske vlasti tvrde da naprave oko 10 hiljada transplantacija godišnje, ali to izgleda vrlo nerealno kada se pogledaju činjenice poput kapaciteta bolnica i količine resursa koji ulažu u transplantacije. Ovu "službenu" kvotu u osnovi može ispuniti nekoliko bolnica, a preko 200 bolnica vrši transplantaciju ", izjavila je za IFLScience Sarah Cook, istraživačica za istočnu Aziju iz Freedom Housea. Falun Gong je dosledno podneo teret eksploatacije organa, iako su žrtve i druge druge manjinske grupe, poput muslimanskih Ujgura i tibetanskih budista.

Postoji preko 70 miliona sledbenika Falun Gong, koji predstavljaju drugu najveću versku zajednicu u Kini nakon kineskog budizma. U osnovi uči svoje vežbače meditaciji, pažljivosti i vežbanju u svrhu "samo-kultivacije". Iako su njihovi postupci potpuno miroljubivi - u stvari, nenasilje je deviza kojom se vode - komunistička partija Kine ih je označila kao "opasan kult". Ono što je za tamošnje vlasti dobro je da su oni izuzetno zdrava grupacija ljudi, jer im religijsko učenje nalaže suzdržavanje od poroka.

- Oni su zlostavljana grupa i poznati su po tome što imaju vrlo dobar zdravstveni profil. Čak i kineska vlada to priznaje - ističe Cook. Ne puše, ne piju, puno vežbaju. To je lako dostupna zatvorenička populacija koja je osiromašena i ima relativno zdrav profil, tako da je njihovo pogubljivanje čisti oportunizam.

Kao posebno zlokoban trag ističe se svedočanstvo desetak sledbenika Falun Gonga, koji su izvestili o sistemskoj upotrebi zdravstvenih pregleda, posebno krvnih pretraga, dok su izdržavali vreme u zatvoru, sugerišući da je to način na koji vlasti mogu znati sve o njihovom zdravlju, uključujući i krvne grupe zbog transplantacije. Tri su me puta ilegalno zatvorili i svaki put me zdravstveno pregledali. Nisam razume zašto imam sistematski pregled svaki put, a odgovor stražara je bio da je to rutinski proces - ispričao je jedan od svedoka, Chen Ying.

Organi na zahev Brzina kojom pacijenti mogu da dobiju organ takođe nagoveštavaju da postoji nekakav "sistem transplantacije na zahtev".

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Foto: Ilustracija

Izvan Kine mogu proći meseci ili čak godine da donorski organ postane dostupan. Budući da organi mogu ostati održivi izvan tela samo nekoliko sati, potencijalni primatelji organa moraju "čekati telefonski poziv" govoreći im da je potencijalni donator preminuo i onda bi morali da odjure u bolnicu. Međutim, u Kini je ponekad moguće dobiti organ u nekoliko nedelja, ako ne i dana. To snažno sugeriše da postoji sistem u kojem se egzekucije na zahtev mogu koristiti za brzo dobijanjee pacijenta "svežeg" organa.

Korejski dokumentarni film iz 2017. istraživao je glasine da nekolicina bolnica u Kini ima tajne centre za pritvor u svojim podrumima u svrhu držanja zatvorenika pre vađenja organa. Iako nisu uspeli definitivno da dokažu prisutnost tih tajnih podruma, film je otkrio da su mnoge kineske bolnice dobile dozvolu da koriste patentirani "pogon za umiranje mozga", uređaj koji može "ubiti mozak" dok drugi organi ostaju vitalni te da su kao takvi pogodni za transplantaciju.

U igri je, naravno, veliki novac. Prema izveštaju Kilgour-Matas, cene organa za 2006. godinu bile su 62 hiljade dolara za bubreg, 98 do 130 hiljade dolara za jetru, 170 hziljada dolara za pluća, 160 hiljada dolara za srce i 30 hiljada dolara za rožnjaču.

Privlačnost jednostavne transplantacije organa s kratkim vremenom čekanja, u kombinaciji s bolnicama koje traže profit, takođe privlači međunarodno poslovanje. Opseg zdravstvenog turizma za ubrane organe nije poznat jer je to "sivo tržište". Ipak, Svetska zdravstvena organizacija primetila je da kineski sistem transplantacije organa koriste međunarodni državljani.

Smatra se da je posebno čest u obližnjim zemljama, poput Japana, Južne Koreje i Tajvana, kao i dalje na Bliskom Istoku, u Evropi i jevernoj Americi. Sve je veća kritika i svest o praksi otkad je Kina otkrila svoju tajnu 2000-ih. Kina pak tvrdi da se reformisalaa i da nije koristila organe pogubljenih zarobljenika od 2015. Mnogi međunarodni kritičari i dalje sumnjaju u to. Nedavno je u Londonu osnovan nezavisni sud koji bi trebalo da istraži prisilno vađenje organa od zatvorenika u Kini. Među brojnim pitanjima na koje traže odgovore je i to je li obećanje Kine o reformama istinito.